ODRŽIVI TURIZAM: Važan razvojni koncept u savremenom svetu
ODRŽIVI turizam se, kao vid turističkog razvoja koji strogo kontroliše uticaj turizma na životnu sredinu, ističe kao važan razvojni koncept u savremenom svetu. Neophodnost balansa ekološke, ekonomske i socio-kulturne komponente turizma se zato sve češće ističe u planovima i strategijama razvoja turizma.
Palić, Foto D. Dozet
Održivi turizam je potrebno razvijati u zaštićenim prirodnim dobrima. Kao istovremeno ekološki osetljivi i turistički atraktivni prostori, zaštićena prirodna dobra, u koja ubrajamo i nacionalne parkove, parkove prirode, rezervate, predstavljaju sve popularnije turističke destinacije.
Turistički razvoj se u zaštićenim prirodnim dobrima mora prilagođavati činjenici o njihovoj ekološkoj osetljivosti. To, pre svega, podrazumeva određivanje nosećeg kapaciteta i granica prihvatljivih promena, ekološku procenu uticaja, zoniranje turizma i osmišljavanje etičkih kodeksa koji bi pomogli turistima da usklade svoje aktivnosti sa karakteristikama životne sredine i prirodnim vrednostima. Foto: Luka Šarac
Održivi turizam predstavlja paradigmu održivog razvoja
Između 2010. i 2030. očekuje se da će turističke posete zemljama u razvoju porasti dvostruko više od turističkih poseta naprednijim zemljama. Tržišni udeo zemalja u ekonomskom razvoju povećao se sa 30% 1980. godine na 47% 2013. godine, a očekuje se da će dostići 57% do 2030. godine, što je ekvivalentno sa preko milijardu međunarodnih poseta turista.
Održivi turizam predstavlja najbrže rastući sektor turističke industrije. Istovremeno, nudi potencijal za generisanje prihoda, stvaranje lokalnih mogućnosti za zapošljavanje, promovisanje ekološke svesti, podstiče očuvanje prirode i samoodrživo upravljanje javnim i privatnim zemljištem.
Razumevanja kulture i prirodne istorije životne sredine
Održivi turizam predstavlja svrsishodno putovanje u prirodna područja radi razumevanja kulture i prirodne istorije životne sredine, vodeći računa da se ne promeni integritet ekosistema, uz stvaranje ekonomskih mogućnosti za lokalno stanovništvo.
Primeri iz sveta
Nekoliko zemalja je usvojilo posebne strategije ekoturizma koje su usredsređene na razvoj odgovarajuće infrastrukture i na sposobnost za razvoj turizma u oblastima prirode uz visok nivo posvećenosti ruralnom stanovništvu (Australija, Brazil).
Kako bi se pomoglo lokalnim zajednicama u nekim od neodrživih praksi, Svetska fondacija za prirodu (WWF) je razvila eko-turističke aktivnosti koje koriste razvoju lokalnih zajednica, a istovremeno štite prirodne resurse područja. Izgrađene su male seoske infrastrukture koje će zadovoljiti potrebe turističkih posetioca na izletima u koje su uključene usluge lokalnih vodiča.
Siromaštvo, posebno u ruralnim područjima, jedan je od glavnih uzroka široko rasprostranjene degradacije životne sredine. Zato je WWF, npr. na Madagaskaru kroz razvoj ekoturizma, pomogla da se ljudima u lokalnoj zajednici pruži pravi ekonomski podsticaj za brigu o biodiverzitetu koji ih okružuje.
Ekoturizam na Madagaskaru može stvoriti znatne iznose prihoda i zaposliti veliki broj lokalnog stanovništva bez nanošenja značajne ekološke štete. Cena koju eko-turisti plaćaju da svedoče prirodnim lepotama zemlje daje ljudima u lokalnoj zajednici i ruralnoj sredini direktan podsticaj za očuvanje životne sredine oko njih.
Razvoj ekoturizma u Srbiji
Ekoturizam, kao specifična tržišna niša i kao deo šireg koncepta održivog turizma, definisan kao odgovorno putovanje u oblasti prirode koje čuva životnu sredinu i kulturne vrednosti i podržava blagostanje lokalnog stanovništva, predstavlja veliku razvojnu šansu za turizam Srbije. Turistički proizvod Srbije se upravo zasniva na raznolikosti prirodnih i ostalih resursa, očuvanosti prirodne sredine, bogatstvu kulturno-istorijskih spomenika i gostoljubivosti i srdačnosti stanovništva. Usvajanje koncepta održivog razvoja i upravljanja ekoturizmom, uz korišćenje iskustava drugih zemalja, može doprineti odgovarajućem pozicioniranju Srbije kao ekoturističke destinacije na međunarodnom turističkom tržištu. Foto: Tanjug
Dobro očuvana priroda predstavlja jednu od fundamentalnih konkurentskih prednosti razvoja turizma Srbije. Raznovrsnost prirodnih resursa je dodatni razlog da se razvoj ekoturizma smatra važnim sredstvom održivog razvoja turizma i konzistentnim i dugoročnim pristupom u cilju postizanja održivosti.
Osnovu za razvoj održivog turizma, kao tržišne niše srpskog turizma, predstavljaju zaštićena prirodna dobra. Foto Tanjug
Do sada je zaštićeno 418 prirodnih dobara – 5 nacionalnih parkova; 19 parkova prirode; 9 predela izuzetnih odlika i lepote; 71 rezervat prirode; 322 spomenika prirode i 45 prirodnih dobara sa istorijskim i kulturnim karakteristikama. Takođe, po različitim osnovama, stavljeno je pod zaštitu i: 215 biljnih i 427 životinjskih vrsta.
Razvoj eko i održivog turizma još uvek je u Srbiji u povoju. Prema procenama Svetske turističke organizacije, globalni udeo ekoturizma u ukupnim turističkim putovanjima je između 2 i 4%.
Svetska turistička organizacija (WTO) i Program Ujedinjenih nacija za zaštitu životne sredine (UNEP) su preporučili vladama, povodom Međunarodne godine ekoturizma 2002, da utvrde, jačaju i šire nacionalnu strategiju i posebne programe za održivi razvoj i upravljanje ekoturizmom.