MEĐUNARODNI DAN BIODIVERZITETA: Izgradnja zajedničke budućnosti za sve vrste na planeti

Biodiverzitet se odnosi na biološku raznovrsnost u svim njenim oblicima, od genetskog sastava biljaka i životinja do kulturnog diverziteta. Biodiverzitet se posmatra na tri nivoa, kroz raznovrsnost vrsta, genetski diverzitet i raznovrsnost ekosistema.

Konvencija o biodiverzitetu je usvojena 1992. godine u Rio de Žaneiru na Samitu o zaštiti životne sredine. Tada je ustanovljena platforma za zaustavljanje smanjivanja biodiverziteta koji podrazumeva raznovrsnost gena, vrsta i ekosistema na Zemlji. Glavni ciljevi ovog dokumenta su očuvanje biološke raznovrsnosti, održivo korišćenje njegovih komponenti i raspodela dobrobiti od korišćenja resursa.

Godine 2009. u Srbiji je na osnovu konvencije donet zakon o potvrđivanju konvencije o biološkoj raznovrsnosti. Cilj je podizanja javne svesti i povećanje razumevanja značaja očuvanja biološke raznvrsnosti. Takođe je značajno i zaustavljanje opadanja broja biljnih i životinjskih vrsta, kao i njihovo izumiranje.

Ako biodiverzitet ima problem i čovečanstvo je u problemu

Rešenja klimatske krize, zdravlje, prehrambena sigurnost, dostupnost vode, održivost resursa zavise od rešenja zasnovanih na ispravnom pristupu ekosistemima i biološkoj raznolikosti života na zemlji. Iako se ona prepoznaje kao globalno bogatstvo od ogromne vrednosti za buduće generacije, broj vrsta se značajno smanjuje.

Ljudske aktivnosti narušavaju i prekomerno eksploatišu biokapacitet zemlje, a značajno su promenile oko tri četvrtine kopnenih ekosistema na planeti. Čovek je jedan od elementa i deo ukupne biološke raznovrsnosti planete, koji je istovremeno svojim delovanjem neprestano ugrožava.

Narušena prirodna ravnoteža

Gubitak staništa usled poljoprivrede i izgradnje infrastrukture, prekomerna eksploatacija, zagađenje, pojava invazivnih vrsta i klimatski poremećaji izazvani ljudskim aktivnostima, u poslednjih pola veka uzrokovali su najveću promenu biodiverziteta u istoriji čovečanstva.

Klimatske promene postaju najveća pretnja biodiverzitetu, delimično zato što utiču takođe i na nenaseljena područja. Gubitak ekosistema povratno utiče i na povećanje emisije gasova staklene bašte. Oko osam procenata globalnih emisija uzrokovano je paljenjem i krčenjem tropskih šuma. Takođe, gubitak močvara je trenutno tri puta brži u procentima od gubitka šuma.

Međuzavisnost čoveka i ekosistema

Pod uslugama ekosistema se podrazumevaju uslovi i procesi u prirodnim ekosistemima koji omogućuju život čoveka na planeti.

Usluge ekosistema uključuju prečišćavanje vazduha i vode, ublažavanje poplava i suša, detoksikaciju i razgradnju otpada, stvaranje i obnavljanje plodnog zemljišta, oprašivanje useva i prirodne vegetacije, delimičnu stabilizaciju klime, ublažavanje temperaturnih ekstrema i drugo.

Očuvanje prirodne raznolikosti direktno utiče na poboljšanje usluga ekosistema, pre svega na stabilnost i prinose ratarskih useva, stočne hrane i ribarstva. Bioraznolikost je u direktnoj vezi i sa sekvestracijom ugljenika u tlu i smanjenjem uglejn-dioksida u atmosferi, pa ima značajnu ulogu u borbi protiv klimatskih promena.

Bogatstvo biodiverziteta omogućuje hranu, prirodna vlakna, drvo, goriva od biomase, oprašivanje useva, lekove, a doprinosi dobrobiti i materijalnom blagostanju, sigurnosti, društvenim odnosima i zdravlju populacije.

Gubitak biodiverziteta nije samo ekološko pitanje. Ukoliko se nastave, negativni trendovi u biodiverzitetu ukazuju da čovečanstvo neće ispuniti 80 procenata postavljenih zadataka u okviru Ciljeva održivog razvoja (SDGs), koji se odnose na siromaštvo, glad i zdravlje, navela je Međuvladina naučno-politička platforma o biodiverzitetu i uslugama ekosistema (IPBES).

Zvanične politike očuvanja biodiverziteta

Neophodno je zaustaviti gubitak biodiverziteta, kako bi se obezbedila stabilna budućnost na planeti. Svaka peta zemlja na svetu je u opasnosti od kolapsa svojih ekosistema, ugrožavanja prehrambene sigurnosti, obezbeđivanja čiste vode i vazduha i zaštite od poplava.

Evropski sistem zaštićenih staništa

Evropska zaštićena staništa i vrste nastavljaju da opadaju alarmantnom brzinom, jer su višestruki pritisci sa kojima se suočavaju jednostavno preveliki da bi omogućili njihov oporavak, navedeno je u izveštaju.

Evropska zaštićena staništa i vrste nastavljaju da opadaju alarmantnom brzinom jer su višestruki pritisci sa kojima se suočavaju jednostavno preveliki

Tokom poslednjih 25 godina, EU je izgradila mrežu od 26 hiljada zaštićenih područja unutar svojih granica, koja obuhvataju više od 850 hiljada kvadratnih kilometara. Taj sistem je poznat kao Natura 2000 i to je najveća mreža zaštićenih područja na svetu.