EU REŠAVA PROBLEME SA PLASTIKOM: Hoće li ih drugi pratiti?

Evropska komisija je u novembru predložila sveobuhvatne propise o ambalaži koji bi zahtevali od kompanija koje prodaju proizvode u zemljama EU da svoju ambalažu lakše ponovo koriste, recikliraju ili, u nekim slučajevima, kompostiraju. Hrana za poneti, topla i hladna pića, vino i drugi alkohol morali bi da se obezbede bar delimično u ambalaži za višekratnu upotrebu do 2030. godine, a pravila bi ograničila nepotreban prazan prostor u ambalaži. Opšti cilj EU: smanjenje ambalažnog otpada za 5% do 2030. godine, u poređenju sa nivoom iz 2018. godine, i za 15% do 2040. godine.

Mnoge od ovih politika se takođe mogu naći u predlozima koje je EU podnela uoči majskog zasedanja UN o plastičnom otpadu: minimum recikliranog sadržaja i ambalaže za višekratnu upotrebu, ograničenja upotrebe etiketa na kojima se tvrdi da je biorazgradivo i kriterijumi „eko-dizajna“ koji uključuju izbegavanje praznog prostora i promovisanje izdržljive ambalaže koja se može ponovo puniti. Ti ciljevi takođe u velikoj meri odražavaju stavove „Koalicije visokih ambicija“ UN u pregovorima, grupe zemalja uključujući zemlje članice EU i Veliku Britaniju, Ganu, Senegal, Australiju i Kanadu. Male ostrvske države na koje najviše negativno utiče morski plastični otpad takođe pozivaju na bolji dizajn i ponovnu upotrebu.

- Evropska unija igra vodeću ulogu u zagovaranju visokoambicioznog, pravno obavezujućeg globalnog sporazuma u okviru procesa UN za okončanje zagađenja plastikom - rekao je Stiv Flečer, direktor Globalnog centra za politiku plastike na Univerzitetu u Portsmutu u Velikoj Britaniji.

- Trenutni predlozi su usklađeni sa tom visokom ambicijom koju žele da se razvija kroz proces sporazuma - rekao je on.

To je samo početak. EU je tokom protekle četiri godine, u zakonodavstvu i pregovorima, počela da se zalaže za svet koji se manje oslanja na plastiku za jednokratnu upotrebu i devičansku plastiku (polimer u svom čistom obliku). Njegova vizija se usredsređuje na globalni skup pravila o najštetnijim hemikalijama koje se koriste u plastici, povećanje recikliranog sadržaja i ponovnu upotrebu, i — što je najkontroverznije — strožiju kontrolu proizvodnje plastike. Blok je takođe počeo da se bavi svojim, moguće, najvećim globalnim plastičnim grehom: veleprodajnim izvozom otpada u zemlje u razvoju.

Vođeni primerom

Industrija plastike je po prirodi đavolski komplikovana i globalna. Plastika se obično ekstrahuje u obliku fosilnih goriva u jednoj zemlji, zatim se pravi u nurdles (vrlo mala kuglica plastike koja služi kao sirovina) ili pelete i šalje negde drugde, gde se pretvara u potrošački proizvod, i ponovo isporučuje i na kraju prodaje. Nakon što se upotrebi, većina plastike se šalje na deponiju ili spalionicu, a ono što se reciklira često i dalje zagađuje reke i okeane. Bez obzira na to kako se odlaže, svaki kilogram plastike koji se pojavi na tržištu je svojom proizvodnjom već izazvao skoro 3 kg emisije gasova staklene bašte; ako se spali, to dodaje još 2,7 kg, prema procenama EU.

Kao rezultat toga, reforma industrije plastike je takođe komplikovana. Kompanije koje proizvode i prodaju plastiku rade širom sveta, a ne postoje univerzalni standardi za njihove tvrdnje o bioplastici, biorazgradivosti, kompostabilnosti, ponovnoj upotrebi i reciklaži. Smernice i oznake za potrošače su zbunjujuće ili nepostojeće.

U ovaj vrtlog ulazi EU. Iako će njena vizija za sporazum UN o plastici morati da se pomiri sa vizijom više od 100 drugih zemalja, blok ima snažan uticaj. Njene odluke imaju širi uticaj od njenih granica, kako na kompanije koje snabdevaju potrošače EU, tako i na vlade zemalja oko nje. Predložena pravila za plastiku su takođe sistematičnija, sveobuhvatnija i opsežnija od prethodnih napora, i veća je verovatnoća da će biti efikasnija od zabrana pojedinačnih proizvoda po komadu. Postoji realna šansa da standard EU postane de facto globalni standard, što bi blok učinilo nečim poput globalnog šerifa za plastiku.

- Naravno, uvek smo srećni kada drugi slede našu regulativu - rekao je Virginijus Sinkevičijus, evropski komesar za životnu sredinu, u intervjuu za Blumberg Grin.

- Mislim da su u UNEA-i svi prepoznali da plastika postaje sve veći problem i da ne treba da budemo naivni u reciklaži kako se iz toga izvučemo. Međutim, „šerif je neko ko pazi na druge. Nećemo to raditi. Ali mi smo uvek srećni kada se naš zakon uzima kao vodeći - rekao je Sinkevičijus.

Politika EU već ima uticaja. U 2019. godini, blok je pokrenuo Direktivu o plastici za jednokratnu upotrebu koja je zabranila polistirenske tanjire i čaše, kao i plastične tanjire za jednokratnu upotrebu, pribor za jelo, slamke, štapiće za balon i pamučne štapiće. Takođe je zahtevalo da PET boce sadrže najmanje 25% reciklirane plastike, a obavezni čepovi za plastične boce ostaju pričvršćeni kako bi se smanjilo bacanje otpada. Engleska, Škotska i Vels su od tada najavile ili sprovele skoro identične zabrane, dok kandidati za članstvo u EU, kao što su Crna Gora, Srbija i Albanija, moraju da dodaju direktivu svom domaćem zakonodavstvu, kako bi mogli da pristupe. „Vezani“ čepovi za boce Coca Cole, kao rezultat propisa, takođe su usvojeni u Britaniji prošle godine, uprkos njenom izlasku iz EU.

EU nije jedino vladajuće telo koje se kreće u vezi sa plastikom, a novi svet koji želi da podstakne nije sasvim nov. U nekim južnoameričkim zemljama, na primer, Coca-Cola prodaje preko 60% svojih proizvoda u pakovanjima koja se mogu ponovo puniti. Mnoge druge nacije su prednjačile u ograničavanju plastičnih kesa za jednokratnu upotrebu: Bangladeš je bio prvi koji je uveo potpunu zabranu 2002, dok direktiva EU samo podstiče smanjenja. I nekoliko američkih država ima šeme za vraćanje depozita, lokalno poznate kao „računi za boce“, koji podstiču potrošače da vrate kontejnere za mali povraćaj novca. U EU su trenutno standardni samo u Nemačkoj.

Ali zakonodavstvo EU je jedinstveno u smislu da se bavi ambalažom u celini, umesto da se fokusira samo na plastiku. To takođe odražava širi napor bloka da utiče na globalnu politiku zaštite životne sredine kroz „zelenu diplomatiju“.

- Postoji spremnost EU da bude lider zelene ponude i globalni lider u oblasti životne sredine - rekla je Džastin Mejo, koordinatorka grupe za kampanju „Oslobodi se plastične Evrope“. „Ako neke velike kompanije počnu da menjaju način na koji proizvode svoju ambalažu za tržište EU, to bi mogle učiniti i za druga tržišta.

Javno mnjenje takođe predstavlja vetar u leđa, rekao je Sinkevičijus, a rešenja za koja se vidi da funkcionišu na jednom mestu mogu pružiti hranu građanima drugih zemalja koji žele da izvrše pritisak na svoje vlade. Neke članice EU već trče napred: U Francuskoj je ove godine stupila na snagu zabrana plastične ambalaže za proizvode i u restoranima brze hrane.

- Građani ga veoma dobro podržavaju - rekao je Sinkevičijus, dodajući da je direktiva o plastičnoj upotrebi za jednokratnu upotrebu „tako brzo prošla zakonodavstvo EU, jer su građani sve vreme tokom procesa obezbeđivali da se brzo odvija“.

Uspostavljanje domaćeg zakonodavstva je način da se doda težina i liderstvo međunarodnim pregovorima, Flečer iz Centra za globalnu politiku plastike je rekao: „Vidim da je motivacija [EU] malo pozitivnija, da se vodi svojim primerom i zaista pokazuje da ako imate političku posvećenost da možete sprovesti prilično snažne reforme u ekonomiji plastike.”

Evolucija plastične ekonomije

U izvesnoj meri, ruka EU je takođe prisiljena: plastični otpad koji zemlje bloka proizvode ima sve manje mogućih odredišta. Kina je godinama bila glavni primalac plastičnog otpada u svetu i uvozila ga je otprilike polovinu sve dok zemlja nije zabranila takav uvoz 2017. Tajland i Turska su takođe ograničili uvoz plastičnog otpada, a poseban zakon o zabrani izvoza plastičnog otpada u razvoj zemlje odobrio je Evropski parlament prošlog meseca.

Ta hitnost je deo zašto Sinkevičijus pokušava da proda suzbijanje plastike kao pozitivno za evropsko poslovanje, koje može da zahteva prednost prvog pokretača u oblastima kao što je ponovna upotreba. „Onog trenutka kada otpremite svoj otpad, ubijate svaku inovaciju“, rekao je. „Ne govorimo samo o ponovnoj upotrebi – govorimo i o dugotrajnijoj plastici koja se može koristiti dugo vremena. Mislim da bi to bilo nešto što bi bilo veoma cenjeno širom sveta.”

Žan-Pjer Švajcer, službenik za politiku u neprofitnoj organizaciji Evropskog biroa za životnu sredinu, kaže da će veći troškovi fosilnih goriva takođe uložiti napore da se stvori ambalaža sa efikasnom upotrebom resursa „sve interesantnija iz ekonomske perspektive“.

Naravno, kada naredni pregovori UN-a počnu u maju, stroža pravila EU o pakovanju i dalje će biti otvoreno pitanje. Predlog tek treba da razjasni Evropski parlament i Savet, a već se suočava sa protivljenjem industrije plastike, stakla i papira. Postoje i problemi u vezi sa implementacijom koje treba rešiti, jer bi preduzeća koja su u skladu sa standardima EU zavisila od primene uvoznih standarda. I dok su nova pravila obavezujuća za zemlje članice EU – stvarajući harmoničan sistem bez potrebe za posebnim domaćim zakonima – to takođe znači da će identične politike morati da se primenjuju u zemljama sa veoma različitom infrastrukturom za otpad.

Konačno, tu je i obim otpada u pitanju, koji nastavlja da raste. Samo u 2020. EU je proizvela skoro 80 miliona metričkih tona ambalažnog otpada. Smanjenje tog iznosa za 5% samo bi vratilo nivoe otpada u bloku nekoliko godina unazad - i ništa ne bi učinilo da se izbriše prethodna šteta. „Ako se vratimo u vremeplov u 2018, nije da živimo u svetu bez ambalažnog otpada“, rekao je Švajcer. „Na isti način na koji je na divljem zapadu šerif obično takođe bio kriv za izvršenje svog poštenog dela zločina, mislim da je to definitivno slučaj i za EU.

BONUS VIDEO: NAŠA DRINA - Održana godišnja skupština humanitarnog i ekološkog udruženja