MEĐUNARODNI DAN SOLIDARNOSTI: Ključ za održivu budućnost
SOLIDARNOST, kao izraz zajedništva i međusobne podrške, duboko je ukorenjena u evropskoj istoriji i kulturi. Ovaj pojam podrazumeva svest o povezanosti među ljudima, spremnost na deljenje resursa, ali i odgovornost prema zajednici.
Međunarodni dan solidarnosti, koji se obeležava svakog 20. decembra, podseća nas na važnost zajedništva i međusobne podrške u suočavanju sa globalnim izazovima.
U savremenom svetu solidarnost nije samo moralni princip već i temelj održivog razvoja jer omogućava zajedničko delovanje u cilju rešavanja socijalnih, ekoloških i ekonomskih problema
Ovaj dan poziva nas da prepoznamo međusobnu odgovornost i potrebu za kolektivnim angažmanom, kako na lokalnom, tako i na globalnom nivou, kako bismo obezbedili održivu budućnost za sve.
Istorijski pregled solidarnosti
Istorija solidarnosti seže unazad do početka 19. veka, kada su ideali slobode, jednakosti i bratstva postali osnova za društvene promene u Evropi. Početak industrijske revolucije i borbe radničkih pokreta označili su prve organizovane akcije koje su se temeljile na solidarnosti. U tom periodu, radnici su se udruživali kako bi se izborili za bolje uslove života i rada, postavljajući temelje za kolektivne akcije koje će oblikovati socijalne i političke promene.
Godina 1815. i Bečki kongres, koji je usledio nakon Napoleonovih ratova, simbolizuje prvi korak u stvaranju međunarodne solidarnosti među državama. Evropske sile su shvatile da stabilnost i mir mogu biti postignuti samo kroz zajednički rad, postavljajući osnovu za kasniju međunarodnu saradnju i integracije.
Tokom 20. veka, solidarnost je postala ključna u borbi protiv globalnih nepravdi
Pokreti za ljudska prava, borba protiv kolonijalizma i diktatura, kao i pad Berlinskog zida 1989. godine, sve su to primeri kako solidarnost među narodima može doneti političke promene.
Solidarnost i održivi razvoj
Solidarnost nije samo pitanje socijalnih pokreta i političkih promena, već postaje ključni faktor u održivom razvoju. Klimatske promene, siromaštvo, migracije i nejednakost zahtevaju globalnu saradnju. U tom kontekstu, odgovorno poslovanje postaje nezaobilazan element izgradnje održivih zajednica.
Kompanije širom sveta prepoznaju svoju odgovornost u smanjenju negativnog uticaja na životnu sredinu i unapređenju života lokalnih zajednica kroz održive prakse
Među kompanijama koje prednjače u ovoj oblasti, NIS zauzima istaknuto mesto, predstavljajući primer kako korporativna podrška može postati katalizator društvenih promena.
Klub volontera kompanije NIS, osnovan 2018. godine, jedan je od najvećih i najznačajnijih korporativnih volonterskih klubova u našoj zemlji. Sa zajednicom od gotovo 2.000 članova, ovaj klub plemenitih ljudi predstavlja stub podrške inicijativama koje imaju za cilj očuvanje životne sredine i unapređenje kvaliteta uslova života u lokalnim zajednicama. Tokom šest godina postojanja, volonteri kompanije NIS realizovali su više od 80 akcija, posvetivši im preko 7.700 sati nesebičnog rada.
Tradicionalni, četvrti po redu interni volonterski konkurs, ove godine bio je usmeren na zaštitu životne sredine. Pod sloganom „Promeni, pozeleni, budi (N)EKO“ u četiri sprovedene akcije volonteri kompanije NIS ozelenili su i opremili škole i predškolske ustanove solarnom klupom i punjačem, komposterima, presama za reciklažu i drugim ekološkim rešenjima, čineći ove ustanove održivijim i zelenijim mestima. Pored ovih akcija ove godine realizovane su i akcije sadnje 100 sadnica ukrasnog drveća u Kikindi i čišćenja Oficirske plaže u Novom Sadu koje su dodatno pokazale snagu kolektivnog angažmana u unapređenju lokalnih zajednica i brigu o životnoj sredini.
U eri klimatskih promena i energetske krize, solidarnost se ogleda u zajedničkim naporima za očuvanje prirodnih resursa, prelazak na obnovljive izvore energije.
Izazovi današnjice
Danas, solidarnost se suočava sa mnogim izazovima. Globalne krize, ekonomske nejednakosti i migracione krize stavljaju na test sposobnost društava da odgovore na kolektivne izazove. Međutim, solidarnost i dalje ostaje ključ za prevazilaženje ovih prepreka. Kroz zajedničke akcije, saradnju i odgovornost, društva mogu pronaći rešenja koja omogućavaju održiv rast i ravnotežu. Investiranje u obnovljive izvore energije, smanjenje potrošnje resursa i razvoj održivih zajednica postaju prioriteti za budućnost.