PLANETA JE U KRIZI: Hitno potrebne mere za zaštitu biodiverziteta i stabilnost ekosistema
PLANETA Zemlja se suočava sa ozbiljnom krizom koja ugrožava biodiverzitet i stabilnost ekosistema.
Foto: Predrag Kostin, divlja_srbija
Prema izveštaju WWF Living Planet Report 2024, populacija divljih životinja se u poslednjih 50 godina smanjila za 73%. Ovaj alarmantni pad ukazuje na to da je biodiverzitet naše planete pod velikim pritiskom, što ima ozbiljne posledice po ekosisteme i opstanak ljudi.
Živi svet je u opasnosti: Katastrofalni pad od 73% u populacijama divljih vrsta zabeležen u pola veka
Glavni uzroci gubitka biodiverziteta uključuju degradaciju staništa, klimatske promene i neodržive prakse u poljoprivredi i industriji. Na Arktiku, klimatske promene su primarni faktor koji doprinosi gubitku biodiverziteta, sa temperaturom koja raste četiri puta brže nego u ostatku sveta. Ovo dovodi do brzog topljenja letnjeg morskog leda i kiselosti okeana, što dodatno ugrožava lokalne ekosisteme. Jedna takva prekretnica je otapanje ledenih pokrivača Grenlanda i Zapadnog Antarktika. Ovi ledeni pokrivači drže dovoljno vode da podignu globalni nivo mora za nekoliko metara, a samo Grenland može da doprinese 7,2 metra. Takav porast bi drastično preoblikovao obale, preteći milijardama koje žive u priobalnim regionima povećanim poplavama i raseljavanjem.
Gubitak arktičkog letnjeg morskog leda, iako sam po sebi nije prekretnica, već ima razorne posledice
Letnji arktički morski led se smanjuje za 13 odsto po deceniji. Ako globalne temperature porastu preko 1,5°C, kako se trenutno predviđa, Arktik će najverovatnije izgubiti svoj letnji morski led do 2050. godine, uništavajući kritična staništa za vrste poput polarnih medveda. Do 2100. godine, polarni medvedi u severnoj Kanadi mogli bi se suočiti sa glađu i reproduktivnim neuspehom. Foto Shutterstock
Gubitak biodiverziteta ima direktan uticaj na ljudsko zdravlje, egzistenciju i opstanak. Biodiverzitet je osnova zdravih ekosistema koji pružaju vitalne usluge kao što su čist vazduh, voda, oprašivanje i regulacija klime.
Indeks života na planeti, koji je izradilo Zoološko društvo u Londonu (Zoological Society London, ZSL), uključuje skoro 35.000 populacionih trendova za 5.495 vrsta od 1970. do 2020. Najveći pad zabeležen je u slatkovodnim ekosistemima (85%), zatim u kopnenim (69%) i morskim (56%). Gubitak i degradacija staništa, čiji je uzrok u najvećoj meri ljudski prehrambeni sistem, predstavlja najveću pretnju populacijama divljih vrsta širom sveta. Sledi prekomerno iskorišćavanje resursa, invazivne vrste i bolesti. Klimatske promene predstavljaju dodatnu pretnju populacijama divljih vrsta u Latinskoj Americi i na Karibima, gde je zabeležen zapanjujući prosečni pad od 95%.
Kada se ekosistemi degradiraju, postaju podložniji prelaznim tačkama nakon kojih mogu doći do nepovratnih promena. Jedna od takvih tačaka je topljenje grenlandskog i zapadnoantarktičkog ledenog pokrivača, što bi moglo dovesti do značajnog porasta nivoa mora i ugrožavanja milijardi ljudi koji žive u priobalnim područjima.
Potreba za akcijom
Izveštaj WWF naglašava da je neophodan veliki kolektivni napor u narednih pet godina kako bi se suočili sa dvostrukom krizom klime i prirode. Ovo uključuje transformaciju energetskih, prehrambenih i finansijskih sistema na održiv način.
Lokalne i globalne akcije su ključne za zaštitu prirode i očuvanje biodiverziteta.