SVETSKI DAN HRANE: Značaj zajedničkih napora u borbi protiv gladi
U SVETLU savremenih izazova, kao što su klimatske promene, globalna neravnopravnost i pandemije, tema Svetskog dana hrane postaje sve važnija.
Foto: Shutterstock
Svetski dan hrane, obeležava na dan kada je osnovana Organizacija za hranu i poljoprivredu Ujedinjenih nacija (FAO) 1945. godine. U Srbiji se Svetski dan hrane obeležava od 2001. godine i ima za cilj da se podigne svest o prehrambenoj sigurnosti težeći efikasnijoj proizvodnji, kvalitetnijoj ishrani, unapređenju životne sredine i životnim navikama.
Kroz decenije, ovaj dan je postao globalno prepoznatljiv, a u više od 150 zemalja sveta organizuju se razne manifestacije i kampanje koje promovišu značaj zajedničkih napora u borbi protiv gladi
Iako su globalni napori u borbi protiv gladi doneli značajne rezultate, još uvek postoji veliki broj ljudi koji svakodnevno pati od hronične neuhranjenosti. Svet je još uvek daleko od cilja da postigne Globalni UN cilj Bez gladi,(SDG 2). Prema podacima SOFI 2024, oko 733 miliona ljudi u svetu i dalje nema dovoljno hrane, jedan od 11 ljudi na svetu i svaki peti u Africi.
Nerazvijene zemlje često su najteže pogođene jer u njima nedostatak resursa i politička nestabilnost dodatno otežavaju borbu protiv gladi.
Globalno postoje duboke neravnopravnosti u distribuciji hrane, jer veliki deo svetske populacije nema pristup adekvatnoj ishrani, dok se u nekim delovima sveta suočavamo sa problemom prekomerne konzumacije hrane.
Ovogodišnji svetski forum o hrani će se fokusirati na temu „Dobra hrana za sve, za danas i sutra“. Događaj ima za cilj da mobiliše ljude svih uzrasta iz celog sveta da podstaknu holističku, stratešku transformaciju održivog poljoprivredno-prehrambenog sistema na velikom nivou. Predvođeni mladima, pokret prepoznaje da je svakoj osobi na planeti potrebna dobra hrana da bi napredovala, ali se sistemi za poljoprivredu i ishranu suočavaju sa sve većim pritiskom, uključujući gubitak biodiverziteta, klimatske promene, krčenje šuma i degradaciju zemljišta.
Klimatske promene i sigurnost hrane
Klimatske promene predstavljaju jedan od najozbiljnijih izazova za globalnu sigurnost hrane. Ekstremni vremenski uslovi, kao što su suše, poplave, oluje i porast temperature, značajno utiču na poljoprivredu, smanjujući prinose i povećavajući rizik od gubitka useva. Povećana nepredvidljivost vremenskih obrazaca posebno je problematična za male poljoprivrednike u zemljama u razvoju, koji često zavise od jedne ili dve osnovne kulture za opstanak. Upravo iz tog razloga, Svetski dan hrane naglašava važnost prelaska na održive poljoprivredne sisteme.
Inovacije u poljoprivredi
Savremene tehnologije mogu pružiti rešenja za mnoge izazove u poljoprivredi i sigurnosti hrane. Digitalne tehnologije, kao što su dronovi, senzori, veštačka inteligencija, omogućavaju preciznu poljoprivredu, bolje upravljanje resursima i efikasniju distribuciju hrane. Na primer, senzori mogu pomoći u praćenju stanja zemljišta i potreba biljaka.
Održivost i uloga lokalnih zajednica
Uloga lokalnih zajednica u unapređenju sigurnosti hrane i poljoprivrednih sistema ne može se potceniti.
Lokalne zajednice često poseduju znanja i veštine koje su od ključnog značaja za prilagođavanje na promene u okolini i efikasno korišćenje prirodnih resursa.
Uključivanje lokalnih poljoprivrednika u procese donošenja odluka i promovisanje tradicionalnih metoda uzgoja hrane mogu doprineti većoj otpornosti zajednica na ekološke i društvene promene. Održiva poljoprivreda takođe podrazumeva očuvanje lokalnih vrsta biljaka i životinja, koje su često otpornije na lokalne klimatske uslove i imaju manji ekološki otisak. Uzimajući u obzir da su mnoge savremene poljoprivredne prakse usmerene na masovnu proizvodnju monokultura, vraćanje fokusa na raznolikost kultura i očuvanje ekosistema može imati dugoročne koristi za sigurnost hrane.