ČUDO PRIRODE: Ptice, insekti i bitka za biodiverzitet
SVETSKI dan ptica selica se obeležava dva puta godišnje, u maju i oktobru, kako bi se skrenula pažnja na duga i često opasna putovanja koja milioni ptica preduzimaju svake godine. Migracije ptica nisu samo spektakl prirode, već i ključni pokazatelji zdravlja ekosistema, te stoga očuvanje ovih vrsta direktno utiče na očuvanje celokupnog biodiverziteta.
Foto: Predrag Kostin divlja_srbija
Ptice selice svake godine prelaze hiljade kilometara u potrazi za boljim uslovima za gnežđenje i hranu. Ove migracije uključuju složene rute koje se protežu preko kontinenata i okeana, povezujući različite delove sveta u jednu biološku celinu.
Primer ovoga je amurski soko, koji preduzima jednu od najdužih migracija među grabljivicama. Njegov let od Azije do Afrike predstavlja pravi podvig izdržljivosti i prilagođavanja. Pored amurskog sokola, labudovi u Zemunu, koji se svake godine okupljaju na obalama Dunava, i rode koje u Srbiji simbolizuju proleće, takođe svedoče o neverovatnoj sposobnosti ptica selilaca da prelaze velike udaljenosti u potrazi za sigurnim staništima i hranom.
Ove vrste zavise od zdravih ekosistema, kako na svojim zimskim staništima, tako i na mestima gde se gnezde. Foto: Predrag Kostin divlja_srbija
Ugroženost ptica selica
Iako migracije predstavljaju prirodni fenomen star milionima godina, u poslednjih nekoliko decenija ptice selice su suočene sa ogromnim pretnjama. Urbanizacija, krčenje šuma, intenzivna poljoprivreda i klimatske promene značajno su smanjili dostupnost prirodnih staništa. Pored toga, dramatično opadanje populacija insekata direktno ugrožava opstanak insektojednih ptica.
Svetski dan ptica selica 2024. godine pod sloganom „Zaštiti insekte, zaštiti ptice“ upravo naglašava ovu međuzavisnost i poziva na hitne akcije za očuvanje i obnavljanje prirodnih staništa.
Ključna uloga insekata u migraciji ptica
Veliki broj ptica se oslanja na insekte da bi nahranili svoje potomstvo i stekli snagu tokom perioda migracije. Međutim, sam fenomen migracije ptica je ugrožen zbog smanjenja populacija insekata u mnogim delovima sveta. Prema procenama u istraživanju koje je objavila "Biološka zaštita" 2019. godine, 40% populacija vrsta insekata u Evropi i Severnoj Americi dramatično se smanjuje, pri čemu pčele, mravi i bube nestaju mnogo brže zbog intenzivne poljoprivrede i upotrebe pesticida. Zaštita insekata je od suštinskog značaja za očuvanje ptica selica i zdravlje ekosistema.
Lokalni primeri i globalna rešenja
Srbija je dom mnogim vrstama ptica selilaca, među kojima se ističu labudovi na Dunavu i rode koje gnezde širom zemlje. Ove ptice su postale simboli prirodne lepote i održivog okruženja, ali njihova budućnost zavisi od očuvanja prirodnih resursa. Lokalni napori za zaštitu ptica uključuju postavljanje kutija za gnežđenje, zaštitu vlažnih staništa i obrazovanje lokalnih zajednica o značaju očuvanja prirode.
Međutim, zaštita ptica selilaca zahteva globalnu saradnju. Migracione rute povezuju različite zemlje i kontinente, te je neophodno da se države udruže kako bi zaštitile zajednička prirodna staništa. Konvencija o migratornim vrstama (CMS), koju podržavaju Ujedinjene nacije, igra važnu ulogu u promovisanju međunarodne saradnje i donošenju mera za zaštitu ovih ptica.
Ptice selice su važan deo ekosistema, a njihov opstanak direktno utiče na zdravlje naše planete. Lokalne i globalne inicijative za očuvanje ptica i insekata ključne su za očuvanje biodiverziteta i održivosti životne sredine. Očuvanje prirodnog sveta, koji uključuje ptice, insekte i njihova staništa, predstavlja zajedničku odgovornost svih nas.