MEĐUNARODNI DAN DUNAVA: Sačuvajmo ravnotežu između razvoja i zaštite prirode

Novosti online 28. 06. 2024. u 16:07

MEĐUNARODNI dan Dunava obeležava se svake godine, 29. juna. Ovaj događaj ustanovljen je 2004. godine u 14 evropskih zemalja potpisnica Međunarodne konvencije o saradnji na zaštiti i održivom korišćenju reke Dunav na čijem slivu živi više od 80 miliona ljudi.

Foro: Printskrin

Tokom prošle godine, mnoge aktivnosti su sprovedene kako bi se očuvala čistoća i ekološki balans Dunava. Mnoge nevladine organizacije i ekološki pokreti organizovali su čišćenje obala, edukativne radionice za mlade, kao i kampanje za smanjenje zagađenja plastikom. Prema izveštajima, ove akcije su urodile plodom jer je zabeleženo smanjenje otpada na kritičnim tačkama duž reke. Takođe, nekoliko gradova je usvojilo strože mere za kontrolu industrijskog zagađenja, što je dodatno doprinelo poboljšanju kvaliteta vode u Dunavu.

Srbija - zemlja sa velikom tradicijom

Prva elektrana na obnovljiv izvor energije bila je užička hidrocentrala „Pod gradom“ na reci Đetinji koja je izgrađena 1900. godine. U to vreme, izgradnja ovakvih objekata u Srbiji realizovana je kroz privatnu inicijativu. Tako su 1901. godine lokalni industrijalci osnovali Leskovačko električno akcionarsko društvo, koje je već do 1903. izgradilo HE Vučje, drugu po starini u zemlji. Za snabdevanje Leskovca je sagrađen prvi dalekovod u Srbiji, a ubrzani industrijski razvoj tog grada koji je usledio stoga nije bio nikakva slučajnost.

Oko 80% električne energije iz obnovljivih izvora u Srbiji potiče iz hidro-potencijala.

Srbija raspolaže sa 2466 MW instalirane snage hidroelektrana.

Status proizvođača iz obnovljivih izvora stečen je za 2355 MW u velikim hidroelektranama u okviru sistema Elektroprivrede Srbije (EPS), čija godišnja proizvodnja iznosi oko 10 TWh.

U svom vlasništvu EPS ima i 15 malih hidroelektrana ukupnog kapaciteta od 20 MW. Takođe, privatni investitori izgradili su 122 male hidroelektrane ukupnog kapaciteta 77, 61 MW u okviru sistema fid-in tarife, dok se 32 MHE ukupne snage od oko 30 MW nalaze u statusu privremenog povlašćenog proizvođača i izgradnje.

Hidroelektrane čine oko 30 posto ukupne proizvodnje električne energije JP EPS, od čega je više od dve trećine proizvodnja u HE Đerdap. Osim u HE Đerdap, EPS proizvodi električnu energiju u ograncima Kladovo i Drinsko-limske hidroelektrane „Bajina Bašta”.

 

Neprikosnoveni značaj energije vode

Energija vode predstavlja jedan od najvažnijih oblika obnovljive energije, a očuvanje reke Dunav ključno je za nastavak korišćenja ovog resursa.

Zbog toga je veoma važno da svoj doprinos daju i kompanije, posebno one koje imaju značajno korišćenje vode u proizvodnji. Jedna od njih je i kompanija NIS, u kojoj kažu da je moguće kombinovati industrijske potrebe sa očuvanjem ekološkog balansa i da to u kompaniji sprovode u delo. Korišćenjem savremenih tehnologija i postrojenja, kao što je TETO-Pančevo (gasna elektrana), moguće je smanjiti negativan uticaj na životnu sredinu i doprineti održivom razvoju. 

U NIS-u još navode da je Dunav najznačajniji vodni resurs za kompaniju, te da se sa velikom pažnjom odnose prema ovoj reci. Iz Izveštaja o održivom razvoju za 2023 saznajemo da je od ukupno zahvaćene vode, 82 odsto iz Dunava – za potrebe rafinerijskih procesa. Međutim, količina zahvaćene dunavske vode za potrebe Rafinerije nafte Pančevo je na nivou od 145 l/s, što predstavlja tek 0,0028 odsto prosečnog godišnjeg proticaja Dunava.

Foro: Printskrin

Očuvanje reke Dunav zahteva zajedničke napore svih zemalja u slivu reke, kao i saradnju između javnog i privatnog sektora. Manifestacije kao što je Međunarodni dan Dunava podižu svest i podstiču akcije koje doprinose očuvanju ovog dragocenog vodnog resursa. Povezivanje industrijskih potreba sa održivim praksama, pokazuje da je moguće postići ravnotežu između razvoja i zaštite prirode.

Foto: NIS

Još jedan primer takve dobre prakse je nedavno, a simbolično na Svetski dan životne sredine, sprovedena volonterska akcija Kluba volontera pomenute kompanije NIS u saradnji sa Gradom Novim Sadom i Gradskom upravom za zaštitu životne sredine, koja je doprinela čišćenju i uređenju Oficirske plaže baš na Dunavu u Novom Sadu, kako bi omiljeno mesto svih Novosađana bilo spremno za početak letnje sezone.Inicijative poput ove i njima sličnih govore nam da je pitanje održivosti pitanje svakog pojedinca i da samo zahvaljujući zajedničkim naporima društva možemo uspešno sačuvati prirodu i njene lepote za sve buduće generacije, naročito vode koja je jedan od najvažnijih prirodnih resursa.

Zaštita ugroženih vrsta

Brojne životinjske i biljne vrsta su ugrožene ili su čak potpuno iščezle iz rečnih sredina. Na primer, 3% lokalnih vrsta ribe u rumunskom delu Dunava su ugrožene. Pet vrsta je već istrebljeno. U Mađarskoj je ugroženo više od polovine dunavskih riba. Primeri su moruna, umra i smuđ iz Volge. Zaštićene oblasti imaju veoma značajnu ulogu u opstanku vrsta. Na primer, u delu Dunava ima više od 300 mesta za razmnožavanje, za prezimljavanje i povremeno zaustavljanje ptica.

Pogledajte više