REKE KAO IZVOR ŽIVOTA: Značaj očuvanja vitalnih ekosistema
MEĐUNARODNI dan reka obeležava se 14. marta svake godine s ciljem podizanja svesti o važnosti reka, kao i potrebi zaštite i očuvanja vodnih resursa širom sveta. Na ovaj dan, poziva se na odgovornost prema rekama i pravo svih ljudi na čiste reke, što direktno utiče na jedno od osnovnih ljudskih prava – pravo na zdravu životnu sredinu.
Foto Shutterstock
Reke su vitalni ekosistemi koji igraju ključnu ulogu u održavanju života na Zemlji, pružajući vodu za piće, navodnjavanje, proizvodnju hrane, kao i podršku biodiverzitetu i ekonomiji. One su izvor pitke vode za milijarde ljudi širom sveta. Pored toga, reke imaju ključnu ulogu u navodnjavanju poljoprivrednih površina, čime obezbeđuju hranu za milijarde ljudi. Održivo upravljanje vodnim resursima ključno je za očuvanje plodnosti zemljišta i obezbeđivanje stabilnih izvora hrane za buduće generacije.
Takođe, reke su dom brojnim biljnim i životinjskim vrstama, čineći važan deo biodiverziteta naše planete. Uništavanje ili narušavanje staništa rečnih ekosistema može dovesti do izumiranja mnogih vrsta, poremećaja ekosistema i gubitka biološke raznolikosti. Foto Arhiva
Međunarodni Dan reka podseća nas na važnost očuvanja i zaštite vodnih resursa za sadašnje i buduće generacije.
Reke su danas jedan od najosetljivijih ekosistema u Evropi. Veliki je broj ugrožavajućih faktora koji utiču na reke, kao što je eksploatacija rečnog nanosa (šljunak), gradnja i širenje infrastrukture u zoni obala, ali i sve veći turistički pritisak na reke.
Na teritoriji Srbije postoji više hiljada vodotokova čija ukupna dužina iznosi 65 980 km, ili prosečno 747 m/km2. Gustina rečne mreže je veoma neujednačena i iznosi od 120 m/km2 do 3 500 m/km2. Međutim, Srbija koristi još i tranzitne ili prolazne vode Dunava i njegovih pritoka koje prosečno iznose 5 850 m3/s ili oko 185 000 km3 godišnje.
U Srbiji, po procenama stručnjaka, živi oko 100 vrsta riba. U odnosu na broj od oko 550 evropskih vrsta, ihtiofauna Srbije predstavlja 20% svih slatkovodnih vrsta riba na prostoru Evrope.
Naše reke stanište su mnogih ugroženih vrsta kao što je ptica mali vranac, koji je strogo zaštićena vrsta u Srbiji
Ptica mali vranac pripada grupi vrsta od međunarodnog značaja za zaštitu. Kao vrsta vezana za vodena staništa, ugrožena je njihovim uništavanjem i isušivanjem. Mali vranci se preko dana, uglavnom, hrane na Savi, Dunavu i drugim većim vodenim površinama u okolini, a uveče se sakupljaju u jata i u velikim grupama noće u vrbacima uz Savu tražeći specifične lokacije. Foto © Wild Wonders of Europe /Jari Peltomaeki / WWF
Nažalost, uništavanjem staništa duž reke neke vrste su iščezle trajno i na globalnom nivou, s obzirom da su im staništa bila mali prostori uz reke.
U kontekstu značaja naših reka kao staništa retkih vrsta ističemo i jedinstven fenomen „cvetanje“ Tise, koji predstavlja masovnu pojavu insekta Palingenia longicauda (Tiski cvet) u određeno doba godine (sredina juna), na delovima toka reke Tise. Foto: Društvene mreže
Zavod za zaštitu prirode Srbije vodno prirodno nasleđe u Srbiji štiti u okviru sistema zaštićenih područja više od 72 godine.
Važnost vode kao resursa istakle su i Ujedinjene nacije koje su u jedan od ciljeva održivog razvoja uvrstile i održivo upravljanje vodama: Čista voda i sanitarni uslovi.
Republika Srbija prepoznaje važnost saradnje u međunarodnim okvirima u oblasti (čega – zaštite vode?) i punopravni je član u dve međunarodne organizacije - Međunarodne komisije za zaštitu reke Dunav i Međunarodne komisije za sliv reke Save.
Značaj očuvanja ovog resursa shvataju i mnoge domaće kompanije, a to možemo videti i na primeru naše najveće energetske kompanije NIS. U vremenu kada je voda sve manje dostupna, a njen kvalitet sve ugroženiji, NIS odgovorno i racionalno koristi vodne resurse.
Korišćenje vodnih resursa u kompaniji je neophodno kako za proces proizvodnje nafte, tako i za proces prerade nafte. Za potrebe kompanije koristi se voda iz najmanje osetljivih vodnih resursa, tj. površinskih voda (84 odsto). Najveći deo korišćene vode je iz Dunava i kanala Dunav–Tisa–Dunav (čak 84 odsto), iz javnih vodovoda i bunara - 9 odsto i 7 odsto (podzemne vode).
Svako od nas kao pojedinac može doprineti zaštiti reka i životne sredine. Cilj je da zaštitimo i obnovimo reke i time osiguramo dovoljno vode za sve. Najvažnije je da se zajednički borimo za očuvanje prirodnih resursa kako bismo osigurali da i buduće generacije imaju mogućnost da ih koriste.