MEĐUNARODNI DAN TOLERANCIJE: Sva ljudska bića imaju pravo da žive i budu to što jesu
MEĐUNARODNI dan tolerancije se obeležava svake godine 16. novembra. Ustanovio ga je UNESCO, a prema Deklaraciji UN iz 1995. godine tolerancija je definisana kao prihvatanje činjenice da ljudska bića, prirodno različita po izgledu, položaju, govoru, ponašanjima i vrednostima, imaju pravo da žive i budu to što jesu.
U Deklaraciji se ističe da tolerancija nije ni povlađivanje ni ravnodušnost, već poštovanje širokog spektra kulture, oblika izražavanja i humanosti. Ona predstavlja priznanje univerzalnih ljudskih prava i slobodu drugih.
Tolerancija podrazumeva uvažavanje tuđih ideja, stavova i načina života, a biti tolerantan znači biti svestan različitosti drugih u odnosu na nas same i prihvatanje te činjenice u svakodnevnom životu.
U savremenom društvu, suočavamo se sa izazovima globalizacije koji povećavaju međuzavisnost među nacijama. Tolerancija postaje neophodna kako bismo prevazišli predrasude i stereotipe koji proizilaze iz neznanja ili nedostatka razumevanja.
Tolerantno društvo zasniva se na dijalogu, otvorenosti i spremnosti da se čuje i razume druga i drugačija perspektiva.
Tolerancija je poštovanje, prihvatanje i uvažavanje bogate raznolikosti kultura našeg sveta, naših oblika izražavanja i načina da budemo ljudi.Tolerancija takođe zahteva suočavanje s izazovima koji proizilaze iz nesporazuma i konflikata. Važno je razvijati mehanizme rešavanja sukoba koji podstiču dijalog i pomirenje, umesto polarizacije i netrpeljivosti. Ohrabrivanje aktivnog slušanja i empatije pomaže u stvaranju mostova između različitih zajednica.
U kontekstu savremenih globalnih problema poput klimatskih promena, pandemija i migracija, tolerancija postaje ključna za zajedničko suočavanje s izazovima. Solidarnost među nacijama i saradnja na globalnom nivou zahtevaju razumevanje i poštovanje različitih perspektiva i potreba.
Svako društvo se suočava sa trenucima testiranja tolerancije, ali upravo u tim momentima zajednice imaju priliku da pokažu svoju snagu i otpornost. Ohrabruju brojni primeri kako se ljudi udružuju kako bi podržali jedni druge, bez obzira na njihove razlike.
Ustav Republike Srbije garantuje jednakost svih građana i zabranjuje svaku diskriminaciju, neposrednu ili posrednu, na osnovu pola, nacionalne pripadnosti, društvenog porekla, političkog uverenja, kulture, jezika, starosti, psihičke i fizičke invalidnosti.
Međunarodni dan tolerancije nas podseća da je tolerancija ne samo vrlina već i ključni element održivog i pravednog društva. Kroz obrazovanje, dijalog i zajednički napor, možemo graditi svet u kojem se raznolikost slavi, a tolerancija postaje temelj za mir i prosperitet.
SEDAM KORAKA KA TOLERANCIJI
Stvoriti atmosferu poverenja kao podršku dijalogu
Istražiti problem (ne)tolerancije
Unaprediti empatiju i samopouzdanja
Razviti toleranciju na međusobne razlike
Edukovati se o različitim tipovima ličnosti, kultura i veroispovesti
Razumeti, slušati i postaviti prioritete u razrešavanju problema
Preduzimati akcije koje promovišu harmoniju.
Međunarodni dan tolerancije podseća nas da je neophodno da radimo zajedno kako bismo izgradili svet u kojem se svaka osoba oseća prihvaćeno, bez obzira na njene različitosti. Samo kroz zajednički napor možemo stvoriti harmonično društvo koje ceni i slavi bogatstvo raznolikosti.