ODRŽIVA ARHITEKTURA I GRADNJA: Važno je preuzeti odgovornost za uticaj koji vršimo na životnu sredinu
ARHITEKTURA je oblast koja nema budućnosti bez održivosti jer je veliki uticaj koji ona vrši kroz razna polja njene primene. Sve veća proizvodnja građevinskog materijala, intenzivnija izgradnja stambenih, poslovnih, industrijskih objekata negativno utiču na globalni ekosistem. Zato je izuzetno važno preuzeti odgovornost za uticaj koji arhitektura i gradnja vrše na životnu sredinu.
Zelena ili održiva gradnja se odnosi na primenu strukture i procesa koji su ekološki održivi i efikasni tokom celog životnog ciklusa jedne zgrade ili kuće: od projekta, izgradnje, održavanja, renoviranja i na kraju rušenja. Da bi se pronašla ravnoteža između gradnje i održivog razvoja, neophodna je bliska saradnju dizajnerskog tima, arhitekte, inženjera i klijenta u svim fazama projekta.
Vrlo je važno napomenuti da objekat kada izgubi svoju funkciju ima izuzetno visok negativan uticaj na životnu sredinu. Ukoliko ovakav objekat ne recikliramo (izvršimo rekonstrukciju/promenu namene, ili kompletno srušimo i recikliramo otpad) sve što je uloženo u proizvodnju, transport, ugradnju i održavanje ovakvog objekta može se smatrati gubitkom i konstantnim negativnim uticajem po životnu sredinu.
Ali zato održivim pristupom/dizajnom smanjujemo potrošnju ne obnovljivih resursa, promovišemo upotrebu obnovljivih izvora energije, trudimo se da svedemo otpad na minimum i stvaramo zdraviji i racionalniji životni i radni prostor.
Izborom materijala za gradnju možemo uticati na to da se delimično smanji korišćenje prirodnih resursa i količina građevinskog koji se generiše. Važno je pored fizičkih i mehaničkih karakteristika materijala poznavati i ekološke: koliko je energije potrebno da se dobije određeni materijal ili sirovina spremna za primenu u građevinarstvu (cement, čelična armatura, opeka, termoizolacija…), kolike se količine gasova staklene bašte emituju prilikom proizvodnje tih materijala i njihovog transporta do gradilišta, da li se taj materijal može ponovo upotrebiti nakon rušenja objekta, da li se može reciklirati ili će završiti na deponiji.
Održiva gradnja od "zelenog" materijala
Građevinski materijali koji se smatraju „zelenim“ uključuju građu od sertifikovanih šuma, poput bambusa, slame, zatim recikliranog kamena, recikliranih materijala i drugih proizvoda koji su netoksični, koji su za višekratnu upotrebu, održivi i mogu da se recikliraju. Korišćenje recikliranih materijala (beton, asfalt) naročito je značajno ako se ima u vidu procena da će se u građevinskoj industriji upotreba materijala udvostručiti do 2060. godine.
Koje su prednosti građenja prema ekološki prihvatljivim standardima?
Održiva gradnja ima bolji efekat na zdravlje izborom kvalitetne rasvete paro propusnih zidova, boljeg sistema grejanja i hlađenja, više prirodnog svetla uz veće prozore i pažljiv odabir ekološki prihvatljivih materijala od kojih se zgrada zida.
Ušteda vode – kritično je pitanje potrošnje vode u mnogim oblastima u svetu. Bitno je omogućiti prečišćavanje vode i njeno ponovno korišćenje instaliranjem sistema za prečišćivače vode, reciklažu i ponovo korišćenje tehničke vode.
Visoka energetska efikasnost uz korišćenje OIE kroz solarnu energiju, energiju vetra, hidroenergiju ili biomasu, može značajno da smanji negativan uticaj objekta na životnu sredinu
Manje zagađenje- u Americi je sprovedeno istraživanje koje kaže da zelene zgrade emituju oko 30% manje zagađenja nego tradicionalno građeni objekti.
Jeftinije održavanje - materijali koji se koriste za održavanje održive gradnje su povoljniji, a objekti ređe servisiraju pa je i održavanje jeftinije, a to vlasnicima donosi velike uštede.
Odavno je funkcija arhitekture i gradnje (da pruži čoveku zaštitu i zaklon od spoljašnjih uticaja) evoluirala u različite slojevite doživljaje (dom, pripadnost, mesto uspomena, sigurnost, statusni simbol…) dok je relacija i povezanost sa prirodom i neposrednim okruženjem u poslednjim decenijama sve manje prisutna.
Kako živimo u vremenu u kome je ravnoteža između prirode i gradnje ozbiljno ugrožena i dostigla je svoj negativni maksimum i ne čudi što je sve više u fokusu ponovna potreba i težnja čoveka za harmonizacijom sa prirodnim okruženje. Sve veći je trend gradnje kuće u prirodi, što dalje od zagađenog vazduha i gužve, od prirodnih materijala koji su ekološki i energetski održivi. Ljudi žele da svoje kuće stope sa okolinom, i da do izražaja dođe priroda i njena lepota.