UMETNOST KAO MOĆNO ORUŽJE: Kreativno sredstvo za transformaciju sveta ka boljoj budućnosti

Umetnici i njihova umetnost su nas uvek podsticali da gledamo šta se dešava oko nas. U današnje vreme čini se da su njihove poruke dobile na većem značaju. Održiva umetnost nam može pokazati kako da vidimo dalje od našeg trenutnog načina života, može da nam pokaže bolje alternative – one sa manje otpada, manje posledica, a više mogućnosti za zeleniju budućnost. Umetnici kroz svoje radove ukazuju nam na značaj harmonije sa prirodom, životnom sredinom, pokazuju način kako možemo da iskoristimo obnovljive izvore energije, kako možemo da iskoristimo odbačene proizvode i materijale i damo im novi život u vidu umetničkog dela.

Njihova uloga u osnaživanju društva da razmisli o ekološkim izazovima i preduzme korake ka održivom razvoju ne može se preceniti. U kombinaciji sa tehnologijom i naukom, održiva umetnost postaje moćno sredstvo za transformaciju sveta ka boljoj budućnosti.

Javni prostori, kao što su parkovi, trgovine i ulice, predstavljaju odličnu platformu za promociju održivosti putem umetnosti. Umetnici mogu transformisati ove prostore kroz instalacije koje koriste održive izvore energije, kao i kroz skulpture, murali i druge oblike umetnosti koji ističu ekološke vrednosti. Na primer, solarni paneli postavljeni na krovove javnih zgrada mogu ne samo pružiti električnu energiju, već i služiti kao estetski dopadljivi elementi. Umetnici takođe mogu stvoriti interaktivne instalacije koje korisnicima omogućavaju da osete i iskuse energiju vetra ili sunca na nov način.

Konceptualna umetnost

Iako je krovni pojam, konceptualna umetnost u kontekstu održivosti ističe motivaciju za stvaranje određenog umetničkog dela. Umetnici će, uz pomoć bilo kog medija, istaći ključna ekološka ili društvena pitanja koja nas izazivaju i podstiču na razmišljanje. Tako na ulicama, galerijama, zelenim površinama, rekama možemo videti skulpture i instalacije. Ovi prikazi mogu izgledati neobično lepi, ali su stvoreni sa idejom da nas sve podstaknu na preispitivanje naših postupaka i uticaj koji oni imaju na našu planetu.

“Dandelion“ Choi Jeong-hwa

Primer - Južnokorejski umetnik Čoi Džeong Hva poznat je po tome što za kreiranje svojih instalacija koristi materijale kao što su plastični otpad, korišćeni predmeti i predmeti koje pronalazi u second hand radnjama. U velikoj meri je inspirisan urbanim sredinama i potrošačkim marketingom. Predmete koji su se nekada smatrali smećem pretvara u ukrasne vence, divovsko cveće i geometrijske skulpture, stvarajući dijalog u kojem se gledaoci suočavaju sa sopstvenom rasipnošću i podstiču da se zapitaju šta je neupotrebljiv predmet.

Neki umetnici se ne zaustavljaju na konceptualnom aspektu umetničkog dela, umesto toga biraju da pojačaju svoju poruku aktivizmom i restauracijom. Ekološka umetnost unosi element funkcionalnosti u umetničko delo nudeći rešenja problema kroz samo umetničko delo. Umetnik se pri tome direktnije zalaže za građansku odgovornost, društvene nepravde i globalnu etiku.

Arhitektonska firma za dizajn StudioKCA je odličan primer kako umetnost i okruženje mogu da se udruže da bi istakli, diskutovali i rešili probleme koji utiču na lokalne zajednice. Praksa studija istražuje načine na koje kontekst i lokalitet nude mogućnosti za dizajniranje i kreiranje objekata i prostora koji direktno reaguju na uslove životne sredine specifične za lokaciju.

„Zaljubljeni kit“, skulptura visoka sedam spratova na Tajvanu, samo je jedan primer kako studio ispunjava svoju misiju. Skulptura je bila proizvod 15 tona sakupljene plastike koju su lokalne grupe izvukle iz okeana i plovnih puteva u Kaosjungu, najvećoj luci na Tajvanu. Radeći sa lokalnim inženjerima, proizvođačima i volonterima, StudioKCA je stvorio najveću ekološku skulpturu ikada stvorenu u zemlji. Kit, iako je prelepo delo javne umetnosti, podseća na to koliko otpada urbana društva proizvode - i kako ovaj otpad može oštetiti životnu sredinu ako se ne kontroliše. Govoreći o skulpturi, Lesli Čang iz StudioKCA rekla je „Zaljubljeni kit je fizički primer zašto treba da promenimo način na koji koristimo i odlažemo plastiku u današnjem svetu.“

Primer iz Srbije

Primer instalacije koja poručuje zašto je bitna reciklaža, pronalazimo i kod nas u Srbiji. Povodom Dana planete 2022. godine, arhitekta i umetnik Andrej Josifovski poznatiji kao Pijanista radio je na instalaciji koja je visoka 8 metara, a kuriozitet je činjenica da je reč o prvom umetničkom poduhvatu gde se ova Lego figura pravi od materijala koji se šalju na recikliranje.

Ovaj umetnik je javnosti skrenuo pažnju i pre tri godine kada je povodom Svetskog dana reka, na vodi napravio nesvakidašnji portret poznatog televizijskog autora Jovana Memedovića. Portret je bio sačinjen od bačenih 4.000 plastičnih flaša. Postavka je bila duga 20, a široka 12 metara i zauzimala je površinu od 240 kvadrata. Cilj beogradskog umetnika bilo je podizanje svesti o važnosti čuvanja prirode, kao i o značaju recikliranja otpada. Kuriozitet je da je reč o prvom umetničkom poduhvatu ovog tipa kod nas, gde se jedan lik ocrtava slaganjem mozaika od odbačenih plastičnih flaša sakupljenih sa reka.

Serija skulptura od vetra Elene Paruševe, na primer, predstavlja ekološki svesno rešenje za potrošnju energije. Radeći kao generator obnovljive energije, kao i umetničko delo, svaka skulptura ispituje kako se vetroturbine mogu koristiti za iskorištavanje energije u modernim okruženjima.

Umetnica je istakla da su njene skulpture dovoljno fleksibilne da se mogu prilagoditi određenim lokacijama; dok svaka skulptura može da primi jednu ili više turbina, desetak malih turbina može da obezbedi isto toliko energije uz smanjenje zvučnog i vizuelnog zagađenja – idealno rešenje za gradove, naselja i druga stambena područja. Paruševa se nada da njene skulpture mogu pokazati prednosti energije vetra i podstaći njihovu široku upotrebu.