KRV TREBA DA ČEKA PACIJENTA, A NE PACIJENT KRV: Koliko su važne akcije dobrovoljnog davanja krvi?
KRV treba da čeka pacijenta, a ne pacijent krv. U idealnim okolnostima, kada, na žalost, potreba da krvlju kod nekog pacijenta postoji, stvari bi uvek trebalo da izgledaju baš ovako. No, tako nije uvek i zbog toga je bitno raditi na svesti o važnosti dobrovoljnog davanja krvi koja postoji u zajednici.
Foto: Z. Rašić
Zajednica nije svesna potreba za krvlju koje se u jednom danu, jednoj nedelji ili mesecu javljaju i koje proizilaze iz potreba ljudi koji su bolesni i koji se nalaze u zdravstvenim ustanovama.
Crveni krst Srbije, u skladu sa javnim ovlašćenjima koje ima, a koje mu je dodelila država Srbija, ima pravo da motiviše građane, organizuje i realizuje akcije dobrovoljnog davanja krvi. Akcije se realiziju u saradnji sa zavodima i institutima za transfuziju krvi.
- Podsticaj i motivacija građana na kojoj radi Crveni krst od presudnog je značaja, jer ogroman broj akcija davanja krvi, više od 70 posto njih, proizilazi iz inicijative Crvenog krsta. U pitanju su akcije koje se organizuju na različitim mestima - transfuziomobilima, u lokalnim zajednicama, kao i prostorijama Crvenog krsta širom Srbije - kaže za "Novosti" Bojan Čolić, iz pres službe Crvenog krsta Beograd.
Crveni krst Srbije i Crveni krst Beograda na nedeljnom nivou organizuju veliki broj akcija, a neretko se dešava da instituti uz podršku transfuziomobila u jednom istom danu budu čak na tri lokacije.
Čolić ističe da je ovo jedna velika borba kako bi se obezbedile rezerve krvi.
- Crveni krst svakodnevno organizuje akcije dobrovoljnog davanja krvi, i građane putem sajtova i društvenih mreža informiše o svim akcijama. Svaka lokalna organizacija Crvenog krsta ima svoju bazu dobrovoljnih davalaca krvi, i iz te baze poziva davaoce kako bi na tri meseca, za muškarce, odnosno četiri, za žene, obavestili da su se stekli uslovi i da ponovo mogu dati krv - navodi Čolić.
Leto je najkritičniji period
Najvažnije je podići svest kod građana o tome koliko su velike potrebe za rezervama krvi, kako bi se motivisali da i sami pokažu humanost i uzmu učešće u nekoj od akcija ili postanu redovni dobrovoljni davaoci krvi.
Najteže je u letnjim mesecima.
- Nama je najvažnije da kod zajednice formiramo svest da krv treba da čeka pacijenta, a ne pacijent krv. Zajednica je vrlo solidarna, kada se desi neka velika nesreća, desi se reakcija građana i mi u tim danima imamo izuzetno posećene akcije davanja krvi. Međutim, naš posao je izuzetno težak u letnjim mesecima, što je jedan regularan i realan proces. Deca odlaze na raspuste, roditelji odlaze na odmore sa decom... Populacija koja daje krv u tom periodu nije u dovoljnoj meri skoncentrisana na akcije davanja krvi. Tako da u ovom periodu beležimo manji odziv i onih koji jesu dobrovoljni davaoci krvi. Ova situacija je naročito osetljiva na kraju leta, kada se približavaju poslednji dani avgusta i kada roditelji imaju apsolutni fokus na tome da spremaju decu za školu. Crveni krst ima tu praksu da letnju kampanju počinje najvećim intezitetom u prvim danima jula i poslednjim danima avgusta - ističe Čolić.
Kompanija NIS pomaže građanima
Mnoge kompanije organizuju akcije dobrovoljnog davanja krvi za svoje zaposlene. Prema Zakonu o radu, zaposleni ima pravo na plaćeno odsustvo u trajanju od dva uzastopna dana računajući i dan dobrovoljnog davanja krvi. Koliko je značajna dobra organizacija i kontinuirano ukazivanje na ovu potrebu pokazala je i kompanija NIS, u kojoj se tradicionalno organizuju akcije dobrovoljnog davanja krvi, koje se sistemski organizuju pod okriljem Kluba dobrovoljnih davalaca krvi Jedinstvene sindikalne organizacije NIS-a.
Zahvaljujući ovim humanitarcima velikog srca, organizovane su akcije dobrovoljnog davanja krvi u Beogradu, Novom Sadu, Pančevu i Zrenjaninu. Tokom 2022. godine prikupljeno je gotovo 300 jedinica krvi, čime su zaposleni kompanije pružili značajan doprinos radu transfuzioloških službi. Na ovaj način se smanjuje rizik nedostatka krvi za sve hitne intervencije, kao i stabilne reserve krvi za novorođenčad i transplatacije, a sve u cilju dobrog zdravlja cele nacije.
Podsetimo, Ujedinjene nacije uvrstile dobro zdravlje kao jedan od 17 Ciljeva održivog razvoja. Ovi ciljevi su ujedno i poziv na najširu akciju kako bi svet u kome živimo postao bolje mesto za život svih ljudi. Zbog svega navedenog ne čekajte, već danas budite ti koji će doprineti očuvanju zdravlja nacije, ali neko ko može spasiti život svog sugrađanina.
Upravo iz ovih razloga Crveni krst Beogra je za potrebe kompletnog Crvenog krsta i motivacije dobljovoljnih davalaca krvi, ove godine odlučio da kampanju uradi na jedan poseban način.
- Imali smo poziv muzičke škole iz Grocke, koja nam je u sklopu konkursa "Krv život znači" poslala kompoziciju koju su komponovali i izvodili mladi učenici te škole. Pesma se zove "Budi prvi davalac krvi". Mi se trdimo da na sve moguće načine skrenemo pažnju roditeljima i mladim davaocima krvi, i da ih stavimo u fokus, te će oni ovog puta kroz dečije kanale i televizijske programe čuti jednu pesmu koju izvode deca, a koja ima motivacioni tekst koji podstiče ljude da daju krv. Ove godine je Crveni krst Beograd odlučio da na taj način, kroz radijsku kampanju, kao i televizijsku kampanju na nacionalnim frekfencijama, a naročito na dečijim kanalima plasira ovu pesmu i time motiviše građane da se odazovu akcijama dobljovoljnog davanja krvi - zaključuje Čolić.
Ko u Srbiji dobrovoljno daje krv?
Davalac krvi u Srbiji ima u proseku 38 godina, stalno je zaposlen i ima porodicu. Većinu dobrovoljnih davalaca krvi čine muškarci (73,5 %), dok su žene zastupljene u manjem procentu(26,5 %), što je uobičajeno i u drugim zemljama.
Davalac krvi može biti svaka zdrava, odrasla osoba, starosti od 18-65 godina kod koje se lekarskim pregledom i proverom krvne slike, odnosno nivoa hemoglobina, utvrdi da davanje krvi neće ugroziti ni nju, niti osobu kojoj bi se ta krv primenila. To znači da je potrebno da se zadovolje sledeći kriterijumi:
- Da je osoba zdrava, dobrog opšteg stanja
- Teža od 50 kg
- Telesne temperature manje do 37°C
- Pulsa između 50 - 100/min
- Krvnog pritiska: ne višeg od 24/14 kPa i ne nižeg od 13,3/8,66 kPa
- Limfne žlezde vrata i pazuha, jetra i slezina ne smeju biti uvećane
- Hemoglobin mora biti iznad 135 g/L (Hct = 0.38) za muškarce
- Hemoglobin mora biti iznad 125 g/L (Hct = 0.4) za žene
- Interval između davanja krvi je 3 meseca (12 nedelja) za muškarce i 4 meseca (16 nedelja) za žene