SVET OD 8 MILIJARDI: U susret Svetskom danu stanovništva

Neki će broju od 8 milijardi stanovnika na planeti zaslugu naći u velikom napretku u zdravstvu, koji je produžio životni vek, smanjio smrtnost majki i dece i doveo do razvoja vakcine u rekordnom roku.

Stanovništvo EU, broji 451 milion na dan 1. januara 2023., i konstantno raste poslednjih decenija zbog povećanja očekivanog životnog veka i pozitivne neto migracije (više ljudi dolazi u EU nego što odlazi).

Na osnovu pretpostavki vezanih za natalitet, mortalitet i migracijske trendove, Eurostat predviđa da će populacija EU dostići vrhunac na oko 453 miliona ljudi 2025. godine, a zatim polako opadati i dostići 420 miliona 2100. godine.

U principu natalitet i migracije su glavne determinante promene u broju stanovništva. Podaci Eurostata ukazuju na kontinuirani pad ukupne stope fertiliteta za gotovo sve zemlje EU u posljednjih nekoliko decenija i na veliku varijaciju migracija.

Procenjen broj stanovnika u Republici Srbiji u 2022. godini je 6.664.449 (procene su zasnovane na rezultatima Popisa stanovništva, domaćinstava i stanova 2022. godine i rezultatima godišnje statistike prirodnog kretanja i unutrašnjih migracija stanovništva).

Kriza rađanja u Srbiji se manifestuje u višedecenijskom nedovoljnom rađanju, do čega dovode odlaganje rađanja prvog deteta za sve kasniji uzrast, sve veći udeo žena bez dece u svim reproduktivnim uzrastima. Fertilitet niži od potrebnog za „zamenu generacija“ nastupio je u Srbiji još krajem pedesetih godina 20. veka. Sledeći oštriji pad periodske stope ukupnog fertiliteta u Srbiji počeo je krajem osamdesetih godina.

Od kraja osamdesetih godina u Srbiji su stope fertiliteta žena mlađih od 25 godina počele naglo da opadaju, a kod žena starijih od 30 godina da rastu, mada sporijim tempom (Nikitović et al., 2019).

Usled toga je u periodu od 1991. do 2020. godine prosečna starost pri rođenju prvog deteta porasla sa 23,9 na 28,8 godina. Osim toga, starosna grupa 30–34 godine trenutno ima najvišu stopu fertiliteta prvi put u poslednjih 60 godina, mada na to najviše utiču samo dve najveće oblasti čija su sedišta Beograd i Novi Sad.

Dobro zdravlje

Koliko je važno posvetiti pažnju zdravlju ljudi, pre svega reproduktivnom zdravlju, na primeru pokazuje domaća kompanija NIS. Vođena idejom da samo zdrava zajednica može biti jaka i prosperitetna, NIS u kontinuitetu podržava zdravstvene institucije u Srbiji.

Tako je. u 2022. godini kompanija kroz program društvene odgovornosti „Zajednici zajedno“ uložila sredstva u iznosu oko milion evra u unapređenje  reproduktivnog zdravlja i podršku natalitetu. Kako navode u NIS-u, uvereni su da   dugoročno ulaganje u zdravlje jedne generacije gradi kvalitetnu osnovu za buduće generacije jednog društva. Ovom vrstom podrške kompanija NIS želela je da doprinese zajedničkom cilju – da se nove nade rode širom Srbije.