DAN ODRŽIVE GASTRONOMIJE: Umetnost hrane i življenja

Održiva gastronomija ima ulogu u promovisanju poljoprivrednog razvoja, sigurnosti hrane, ishrane, proizvodnje na održiv način i očuvanje biodiverziteta.

Šta je održiva gastronomija?

Održiva gastronomija označava kuhinju koja vodi računa o tome odakle su sastojci, kako se hrana uzgaja, kako dolazi do naših tržišta i na kraju do naših tanjira, podrazumevajući način koji ne troši naše prirodne resurse i ne nanosi štetu po našu životnu sredinu ili zdravlje.

Imajući u vidu da je na putu ka izgradnji održivih sistema hrane mnogo prepreka, a u cilju upoznavanja i prevazilaženja tih prepreka, Generalna skupština Ujedinjenih nacija je 2016. godine odredila 18. jun kao Dan održive gastronomije kako bi se kroz proslavu ukazalo na značaj raznovrsnosti ishrane i održive gastronomije širom sveta.

Na prvom mestu održiva gastronomija promoviše lokalne proizvođače i lokalnu hranu, koja je proizvedena u skladu sa održivom proizvodnjom, i koja koristi čistu energiju. Cilj ovog svetskog praznika je da prilikom samog procesa proizvodnje i pakovanja smanji rasipanje hrane, kao i da upozna širu javnost sa održivom gastronomijom.

Kako sistem UN funkcioniše za održivu gastronomiju

Organizacija Ujedinjenih nacija za obrazovanje, nauku i kulturu (UNESCO) i Organizacija za hranu i poljoprivredu (FAO) i Generalna skupština UN obeležavaju Dan održive gastronomije u saradnji sa državama članicama UN.

Organizacija za hranu i poljoprivredu (FAO) proklamovala je 5 ključnih principa održive hrane i poljoprivrede:

 - Povećanje produktivnosti, zapošljavanja i dodatne vrednosti u prehrambenim sistemima

- Zaštita i unapređenje prirodnih resursa

- Poboljšanje sredstava za život i podsticanje ekonomskog rasta

- Povećanje otpornosti ljudi, zajednica i ekosistema

- Prilagođavanje upravljanja novim izazovima

 
Mreža kreativnih gradova

Jedna od inicijativa UNSESCO je pokretanje Mreže kreativnih gradova u 7 kreativnih oblasti: zanatstvu i narodnoj radinosti, dizajnu, filmu, gastronomiji, književnosti, medijskoj umetnosti i muzici. Ova mreža je stvorena 2004. godine, a u njoj se razmenjuju najbolje prakse i razvija partnerstvo.

Kada je u pitanju održiva gastronomija, za sada se na spisku nalazi samo 37 gradova širom sveta.

Značaj održivosti hrane

Za poslednjih 200 godina, svetska populacija je porasla sa 900 miliona na skoro osam milijardi ljudi. Procenjuje se da će do 2100. godine na Zemlji živeti preko 10 milijardi ljudi. 

Glad i neuhranjenost su toliko rasprostranjen problem da su UN naglasile da je „potrebna duboka promena globalnog sistema ishrane i poljoprivrede“ da bi se ovaj problem rešio.

Zbog toga je neophodno težiti ka održivoj proizvodnji hrane.

Jedan od najčuvenijih dijetetičara na svetu, Kristin Kirkpatrik, ovako tumači značaj održivosti hrane kako za pojedince tako i globalnu zajednicu:

 - Održivost hrane je pitanje i za sadašnje i za buduće generacije širom sveta. To je prozor u budućnost. Uzimajući ono što nam priroda nudi i daje, ne ugrožavajući je, postižemo važan cilj koji osigurava da će naša planeta obezbediti hranu, i sada i kasnije, za sve buduće generacije. Održiva gastronomija je zdravija i za ljude i za Zemlju - podvukla je ona.

Globalni sistem ishrane obuhvata sve ekonomske sektore. Razumevanje njegovih komponenti je od suštinskog značaja za razvoj i sprovođenje efikasnih mera za njegovo jačanje.