SVETSKI DAN BEZ DUVANSKOG DIMA: Alarmantni podaci o pušenju među omladinom
SVAKE godine, 31. maja, obeležava se Svetski dan bez duvanskog dima kako bi se podigla svest javnosti o razornim zdravstvenim, društvenim i ekonomskim posledicama pušenja i pojačali napori koji bi rezultirali prestankom pušenja.
Foto: Unsplash
Upotreba duvana i duvanskih proizvoda drugi je vodeći faktor obolevanja od kardiovaskularnih bolesti, odmah iza povišenog krvnog pritiska, a povećava rizik obolevanja i od bolesti disajnih puteva i od malignih oboljenja.
Duvanski dim sadrži više od 7000 različitih supstanci, među kojima je preko 250 jedinjenja opasnih po zdravlje i oko 70 materija za koje je utvrđeno da izazivaju maligna oboljenja
Mere kontrole duvana koje su implementirane u svetu u različitom obimu dovele su do smanjenja učestalosti korišćenja cigareta među odraslima i adolescentima. Međutim, u prethodnoj deceniji, u svetu i u Srbiji je u porastu upotreba duvanskih i nikotinskih proizvoda koji ranije nisu bili na tržištu ili je njihovo korišćenje bilo ograničeno na neke zemlje ili pojedine ciljne grupe kao što je to u slučaju nargila. Foto P. Milošević
Istraživanja sprovedena u Srbiji pokazuju porast popularnosti drugih duvanskih i nikotinskih proizvoda.
U Srbiji je upotreba duvana već dugi niz godina jedan od najzastupljenijih faktora rizika po zdravlje, što potvrđuju i rezultati istraživanja iz 2019. godine.
Najčešće korišćeni duvanski proizvodi u Srbiji su cigarete koje svakodnevno puši 27,1% stanovništva starosti 15 godina i više, dok 15,8% svakodnevno puši 20 i više cigareta na dan
Prema podacima Evropskog školskog istraživanja o upotrebi psihoaktivnih supstanci među učenicima u Srbiji 2019. skoro svaki peti (17,7%) učenik prvih razreda srednjih škola je bar jednom tokom života probao elektronske cigarete. Najveći procenat (72,3%) učenika prvih razreda srednjih škola koji su probali elektronsku cigaretu su to uradili iz radoznalosti (72,0 % dečaci i 72,6% devojčice). Pored toga, podaci pokazuju da među učenicima koji su probali elektronsku cigaretu samo 18,2% učenika misli da je tečnost za elektronsku cigaretu koju su prvi put koristili sadržala nikotin. FOTO: Depositphotos
- Pušenje je hronična bolest koja stvara zavisnost. Zato i ne čudi što mnogo ljudi teško sa njom izlazi na kraj i često pokleknu, jer bez cigareta ne mogu da izdrže. Najopasnija supstanca je nikotin i ona primorava da se iznova puši, a pravi nepodnošljive tegobe kod prestanka pušenja. U fizičkom smislu hemikalije iz duvanskog dima remete biohemijske procese na nivou ćelije. Mentalno, nikotin je psihoaktivna supstanca koja izaziva snažnu zavisnost i menja ponašanje osobe - objašnjava dr Ika Pešić, šef Kabineta za prevenciju i odvikavanje od pušenja Klinike za pulmologiju Kliničkog centra Srbije.
NAJMLAĐI NAJUGROŽENIJI
- Mala deca su najugroženija u okruženju pušača, jer su zavisna od roditelja ili drugih članova porodice i ne umeju i ne mogu da se sklone ili izađu iz kuće. Ne postoji nivo izloženosti duvanskom dimu koji je neškodljiv, odnosno ne postoji donja granica nivoa koncentracije koja ne ugrožava zdravlje. Dečiji organizam izložen svakodnevnom uticaju dima može da pretrpi drastične posledice i ozbiljno se razboli. Takvo dete otežano raste i razvija se zbog zagušenosti i intoksiciranosti hemikalijama iz duvanskog dima. Više su podložna infekcijama i prehladama, astmi i njenom pogoršanju, padu imuniteta, pospanosti, slabom memorisanju u školi, umoru. Zato je prostor bez duvanskog dima jedino bezbedno mesto za decu, trudnice, stare i nemoćne, kao i nepušače. Ovakav prostor pušačima pomaže da manje puše i da ih to motiviše na odvikavanje - ističe dr Ika Pešić.
*Koji organi najpre stradaju pod uticajem duvanskog dima?
- Od svih su najugroženija pluća, jer su direktno izložena i prva na udaru svim hemikalijama iz duvanskog dima. S obzirom na to da duvanski dim prati put kiseonika, stradaju i srce i svi krvni sudovi. Duvanski dim je direktno odgovoran ili značajno doprinosi u više od 80 odsto slučajeva pojavi najčešćih malignih tumora i u svetu i kod nas. U duvanskom dimu je za sto hemikalija dokazano da su kancerogene, a one kao takve dospevaju i u najudaljljenije delove organizma. Sa pušenjem se povezuje karcinom pluća, usne i usne duplje, nosne šupljine i paranazalnih sinusa, karcinom ždrela i grkljana. Takođe i karcinom jednjaka, želuca, pankreasa, jetre, karcinom debelog creva, bubrega, mokraćnih puteva, ali i karcinom grlića materice i mijeloidna leukemija. Promo
*Koja je razlika između aktivnog pušača i pasivnog, koji samo udiše dim?
- Svaki oblik pušenja i uopšte udisanje duvanskog dima predstavljaju opasnost za organizam i zdravlje dotične osobe. Pasivno pušenje uzrokuje ista oboljenja kao i aktivno. Svake godine od posledica pasivnog pušenja u svetu umre 600 hiljada osoba. Od tog broja čak 75 odsto predstavljaju deca i žene. Pasivni pušači unose iste hemikalije kao i aktivni, samo u manjoj koncentraciji. Kolika je ta koncentracija zavisi od broja popušenih cigareta u neposrednom okruženju. Ali to ne zavisi od dima koji mi vidimo u zatvorenom prostoru. Ono što mi vidimo samo je pet procenata sadržaja koji cigareta emituje dok gori. Sve ostalo predstavlja gasovito stanje koje ne vidimo, a izuzetno je toksično za organizam. Duvanski dim sadrži čak 7.537 hemijskih jedinjenja, koje čine prirodni sastojci duvana, hemikalije nastale tokom prerade duvana, aditivi i produkti sagorevanja.
*Koje su posledice uticaja pasivnog pušenja?
- Ispoljava se iritacija nosa, grla i pluća, pa takve osobe počinju otežano da dišu, kašlju, kijaju. Dolazi i do iritacije i suzenja očiju, kijavice, glavobolje, mučnine, vrtoglavice, slabije koncentracije. Sigurni pokazatelji kod odraslih osoba da je došlo do posledica pasivnog pušenja su, čak za 30 odsto veći rizik za nastanak koronarne bolesti, ali i gotovo 30 odsto veći rizik za nastanak karcinoma pluća. Istovremeno se ispoljavaju i češći napadi astme, dolazi do pogoršanja plućnih bolesti, težeg začeća, prevremenih porođaja. Kod trudnica pušača ozbiljne posledice mogu da se odraze na plod - mala težina na porođaju, nezrelost novorođenčeta, porođaj pre termina, iznenadna smrt bebe... Foto: Promo
Kako na pravi način sprovesti terapiju odvikavanja
1. BUDITE SPREMNI: Odredite datum prestanka pušenja, zamolite druge da u vašem prisustvu ne pale cigaretu
2. PRONAĐITE PODRŠKU: Saopštite porodici i prijateljima da vam je potrebna njihova pomoć
3. STEKNITE NOVE NAVIKE I INTERESOVANjA: Kada se javi želja da zapalite, prošetajte ili dajte sebi novi zadatak, koji će vam okupirati pažnju. Izbegavajte stresne situacije, budite fizički aktivni i svaki dan sebi ugodite na neki način.
4. POTRAŽITE POMOĆ: Obratite se lekaru koji vam može biti od velike koristi
5. PRIPREMITE SE NA ISKUŠENjA: Biće ih uglavnom u prva tri meseca. Izbegavajte društvo pušača, kao i da pijete alkohol, koji narušava snagu volje. Pravilno se hranite, jer mnogi bivši pušači dobijaju na kilaži.
Takođe, kada se javi velika kriza, suzdržite se dva minuta i želja će početi da slabi.