SVETSKI DAN PČELA: Košnice pune meda na krovovima Beograda

Treba imati na umu da je upravo pčela najznačajniji insekt „odgovoran“ za oprašivanje, neverovatnih, 85% biljaka cvetnica. O neprocenjivoj ulozi pčela kao oprašivača raznovrsnih biljnih vrsta koje ljudi koriste u svojoj ishrani govori podatak da su svaki treći zalogaj hrane, zapravo, proizvele pčele.

Zašto pčele nestaju?

Odgovor nije jednostavan, a koliko je situacija ozbiljna govori činjenica da je Međunarodna unija za zaštitu prirode stavila pčele na Evropsku crvenu listu ugroženih vrsta kojima preti istrebljenje.

Fenomen masovnog i misterioznog nestajanja pčela, koji se pojavio u SAD 2006. godine i proširio po svim razvijenim zemljama sveta, naučnici povezuju sa intenzivnom proizvodnjom biljnih monokultura, klimatskim promenama i upotrebom određenih pesticida.

Nestajanje pčela u poslednjih desetak godina doprinelo je tome da se sve više ljudi u gradovima bavi pčelarstvom.

Šta je urbano pčelarstvo?

Urbano pčelarstvo podrazumeva držanje i održavanje košnica sa pčelama na ravnim krovovima zgrada, gradskim parkovima i dvorištima u gradu. Za ovaj vid gajenja pčela može se slobodno reći da je ono i pravi odgovor ekološki svesnih građana i društveno odgovornih kompanija i institucija, odnosno onih koji su prepoznali značaj pčele u ekosistemu.
 

Deo turističke ponude Pariza i Londona

U mnogim zemljama trend uzgoja pčela u urbanim sredinama sve je prisutniji. U velikim gradovima Severne Amerike i Evrope urbano pčelarstvo se već uveliko razvija.

Urbano pčelarstvo je popularno svuda, u Parizu, Njujorku, Londonu, Beču. U svim ovim gradovima na krovovima zgrada nalaze se košnice. Ovo je odličan način da se i onim ljudima koji žive u gradu omogući da se bave pčelarstvom.

Pčelama su potrebni gradovi, a košnice, sem ekoloških oaza, postaju i turističke znamenitosti najvećih svetskih gradova. Tako Pariz ima dugu tradiciju pčelarenja, još od 1856. godine kada su prve košnice postavljene u Luksemburškoj bašti i kada je tu otvorena i prva pčelarska škola. Još od devedesetih godina prošlog veka, na listi urbanog pčelarstva dominira London čije košnice oplemenjuju Bakingemsku palatu, Galeriju moderne umetnosti i druge poznate građevine.

Košnice pune meda usred Beograda

Beograd je već nekoliko godina izazov za radoznale i kreativne uzgajivače pčela i proizvodnju meda u velegradskim uslovima. Za sada u užem centru prestonice i na Novom Beogradu ima 50 košnica, a u budućnosti biće ih više. Na periferiji i u prigradskim opštinama takođe ima košnica.

Eksperti za zaštitu životne sredine ukazuju koliko je urbano pčelarstvo važno u ekosistemu i skreću pažnju na to da svaka košnica može da doprinese negovanju biodiverziteta.

Beograd bi mogao da postane prava oaza za pčelarenje baš zbog svog položaja na dve reke i s više od 40 parkova. Na tom području cvetaju brojne medonosne biljke. Poznavaoci pčelarenja ističu značaj lipe u ishrani i razvoju pčela, kao i popularnost lipovog meda među ljubiteljima prirodnog nektara. U glavnom gradu tokom dva meseca, pa i duže, cvetaju čak tri vrste lipe: srebrnolisna, krupnolisna i sitnolisna. Osim toga, u parkovima i zelenim delovima prestonice rastu i pčelama omiljene biljke kao što su sofora, evodija, katalpa i mnoge druge medonosne vrste.

 – Ne želimo samo da gajimo pčele, već i da podučimo građane o tome koliko su pčele dragocene za očuvanje ekosistema. Želimo da stvaramo niz malih "epicentara" širom Beograda kako bi ljudi, a pogotovu mladi dok šetaju, mogli da svrate do košnica i nauče ponešto o pčelarstvu. Podsećamo, dve košnice nalaze na zgradi francuske ambasade, a na Novom Beogradu ima ih više od petnaest – kažu iz Udruženja pčelara.

Udruženje pčelara u Beogradu počelo je sa aktivnostima promovisanja upravo ovog načina pčelarenja, pa su tako sada započeli pregovore sa nekim ambasadama u ovom gradu da se na njihovim krovovima postave košnice. 

Razvoj gajenja pčela u velikim gradovima je evidentan. Međutim, ono što brine mnoge koji bi se možda i odlučili na ovakav vid pčelarstva je pitanje da li su i koliko urbane sredine povoljnije za uzgoj pčela od ruralnih sredina.

 - Mnogi ljudi ne znaju, ali urbana sredina je mnogo humanija za pčele od ruralnih- objašnjava Stanko Rajić, predsednik Beogradskog udruženja pčelara.

On ističe da, ukoliko ne bi bilo pčela, za tri godine ne bi bilo ni života na zemlji.