MEĐUNARODNI DAN ŽIVOTA U MIRU: Ujedinjeni u različitostima

Zajednički život u miru podrazumeva prihvatanje razlika i sposobnost da slušamo, prepoznamo, poštujemo i cenimo druge, kao i da živimo na miran i ujedinjen način.

Generalna skupština UN je u svojoj  rezoluciji 72/130 proglasila 16. maj Međunarodnim danom zajedničkog života u miru, kao sredstvo redovnog mobilisanja napora međunarodne zajednice na promovisanju mira, tolerancije, inkluzije, razumevanja i solidarnosti. Proglašenje ovog dana imalo je za cilj da podrži želju da živimo i delujemo zajedno ujedinjeni u različitostima, da izgradimo održiv svet mira, solidarnosti i harmonije. 

Dan međunarodnog života u miru podseća države da i nadalje promovišu pomirenje kako bi pomogle da se osigura mir i održivi razvoj, uključujući rad sa zajednicama, verskim vođama i drugim relevantnim akterima, kroz mere pomirenja i podsticanje praštanja i saosećanja među pojedincima.

Međunarodna saradnja u rešavanju međunarodnih problema

Posle razaranja u Drugom svetskom ratu, Ujedinjene nacije (UN) su osnovane da spasu naredne generacije od ratne pošasti. Jedan od osnovnih ciljeva je postizanje međunarodne saradnje u rešavanju međunarodnih problema, uključujući promovisanje i podsticanje poštovanja ljudskih prava i osnovnih sloboda za sve bez razlike u pogledu rase, pola, jezika ili vere.

Ovako je počela kultura mira

Generalna skupština UN je 1997. godine rezolucijom 52/15 proglasila 2000. godinu „Međunarodnom godinom kulture mira“. Godine 1998. period 2001-2010  proglašen je „Međunarodnom dekadom za kulturu mira i nenasilja za decu sveta“.

UN su 1999. godine rezolucijom 53/243 usvojile Deklaraciju i Program akcije o kulturi mira, koji služi kao univerzalni mandat za međunarodnu zajednicu, posebno sistem Ujedinjenih nacija, da promoviše kulturu mira i nenasilje koje koristi celom čovečanstvu, uključujući i buduće generacije.

Deklaracija je nastala kao rezultat dugotrajnog i negovanog koncepta — sadržanog u Ustavu Uneska — da „pošto ratovi počinju u glavama ljudi, u glavama ljudi mora da se izgradi odbrana mira. " Deklaracija obuhvata princip da mir nije samo odsustvo sukoba, već takođe zahteva pozitivan, dinamičan proces učešća, u kome se podstiče dijalog i sukobi rešavaju u duhu međusobnog razumevanja i saradnje.

Deklaracija takođe priznaje da za ispunjenje takve težnje postoji potreba da se eliminišu svi oblici diskriminacije i netolerancije, uključujući one zasnovane na rasi, boji kože, polu, jeziku, veri, političkom ili drugom mišljenju, nacionalnom, etničkom ili društvenom poreklu, imovinski, invalidski, rođeni ili drugi status.