DOBRI PRIMERI PRAKSE: Kako izgleda reciklaža u zemljama Evrope
ZBOG sve većih količina i štetnosti po okolinu, otpad se smatra jednim od najznačajnijih ekoloških problema savremenog sveta, a reciklaža jedan od izuzetno bitnih procesa.
A kako bismo pravilno upravljali otpadom treba da znamo sta je smeće, a šta otpad, te kako nastaju. U proizvodnji otpada čovek ima glavnu i jedinu ulogu.
Aktivnosti koje prouzrokuju nastajanje otpadnih materija uglavnom povezujemo sa zadovoljavanjem potreba čoveka u svakodnevnom životu. Takođe, treba da znamo da nije sav otpad smeće.
Otpad je svaki materijal koji ljudi odbacuju, ali se može ponovo iskoristiti ili reciklirati. Reciklaža predstavlja izdvajanje materijala iz otpada i njegovo ponovno korišćenje.
Uključuje sakupljanje, izdvajanje, preradu i izradu novih proizvoda iz iskorištenih stvari ili materijala. Zato je veoma važno najpre odvojiti otpad prema vrstama otpadaka. Mnoge otpadne materije se mogu ponovo iskoristiti ako su odvojeno sakupljene. Dakle što više recikliramo to manje smeća stvaramo.
Zato izdvajamo zemlju koja najviše reciklira kao primer dobre prakse u pravilnom upravljanju otpadom.
Na prvom mestu lista zemalja po postotku reciklaže nalazi se Nemačka.
U Nemačkoj,čak 68 odsto stanovništva reciklira. Drugoplasirana je Austrija, sa stopom od 57,6%, a slede Belgija, sa 53,9%, Holandija, sa 52,1%, i Švajcarska, sa 51,8%, navodi se u studiji, u kojoj su korišćeni zvanični podaci Eurostata, kancelarije za statistiku Evropske unije.
Kako su to postigli?
Najpre jer je javna inicijativa koja je imala nameru da edukuje stanovništvno sprovodila kampanju putem koje je učila stanovnike da odrede šta je to otpad, kompost ili reciklaža tako da je veći deo posla urađen u pojedinačnim domovima.
Građani su, takođe, bili u obavezi da plaćaju više za ambalaže što je dovelo do sveokupnog smanjenja njihove upotrebe, a povećalo reciklažu.
Možda i najvažnije je da naučimo da razmišljamo o planeti u svim našim postupcima i da donosimo svakodnevne odluke na osnovu toga da li će doprineti očuvanju planete ili ne.
Bitna je inicijativa
U jednoj maloj bogatoj provinciji na severu Italije, u vreme božićnih praznika, gradske vlasti dozvolile su učenicima osnovnih škola da ukrase svoje mesto na način na koji oni to žele.
Učenici su prvo organizovali akciju sakupljanja plastičnih flaša, zatim te iste flaše obojili različitim bojama, uvezali u niz, i umesto novogodišnjih ukrasa okitili drveće na centralnom trgu.
Na primeru Nemačke i Italije vidimo da je sve počelo od javne inicijative.
Moć promene je u našim rukama, ako svako od nas pokrene promenu u svom domu, pa zatim u svojoj zajednici možemo pokrenuti promenu u celokupnom društvu naše zemlje i ostvariti zavidne rezultate poput Nemačke, Italije i mnogih drugih zemlja koje utiču na smanjenje proizvodnje otpadnih materija i na očuvanje planete.
Ekološka pismenost ključ zdrave životne sredine
Ekološka i klimatska pismenost predstavlja osnovu za stvaranje zdrave životne sredine. Ekološko obrazovanje predstavlja potencijal, a kako se dobre ekološke navike razvijaju i stiču veoma rano i najbolje se usvajaju u najmlađim uzrastima, blagovremena edukacija dece veoma je značajna. Kompanija NIS i Udruženje „Čepom do osmeha" prošle godine organizovali su edukativni ciklus za učenike osnovnih škola.
U ekološkim radionicama koje su održane pod sloganom „Ekološko vaspitanje, zdravo odrastanje!", učestvovalo je više od 450 učenika iz Niša, Kikinde, Kovilja, Čačka i Beograda.
Učenici su, pored interaktivnih predavanja, imali priliku da zajedno sa članovima Kluba volontera kompanije NIS učestvuju i u različitim kreativnim aktivnostima.
Ekološke radionice, prilagođene uzrastu učesnika, omogućile su učenicima da saznaju kako reciklaža utiče na stabilizaciju klimatskih promena, nauče više o primarnoj separaciji otpada, vremenu potrebnom za razgradnju različitih materijala u životnoj sredini, kao i brojne druge važne prirodne zakonitosti i zanimljivosti.
Domaće mašine za sakupljanje ambalažnog otpada u Beogradu
Stanovništvu Beograda i posetiocima glavnog grada na raspolaganju je 25 reciklomata koji primaju četiri vrste ambalažnog otpada – PET boce, staklene boce ambalažu, limenke i tetrapak.
Građani ubacivanjem ovih pakovanja mogu da zarade od tri do pet dinara, koje će moći da iskoriste za dopunu "bus plus" kartica, kartica mobilnog operatera "Globaltel" ili kao donaciju za Fondaciju "Novak Đoković" ili Fondaciju za mlade talente Grada Beograda.
Reciklomati koji se mogu videti na beogradskim ulicama su delo domaće pameti.
Samu mašinu su razvili srpski inženjeri.