VERONAUCI OSNAŽILI STATUS U ŠKOLAMA: Izmenama zakona predviđeno da izborni programi prerastu u - predmete

Ove promene predviđene su Nacrtom izmena Zakona o osnovima sistema obrazovanja i vaspitanja (ZOSOV) koji je ušao u javnu raspravu, a ona će trajati do kraja godine.

Inače, u ovom propisu termin "izborni program" zamenjen je terminim "izborni predmet" i to se odnosi kako na versku nastavu, tako i na građansko vaspitanje i drugi strani jezik.

- Promena naziva izborni programi u izborni predmeti predložena je kako bi se ukazalo na njihov značaj i činjenicu da isti predstavljaju obavezne predmete, koji se razlikuju od drugih obaveznih predmeta samo u činjenici da kod njih postoji mogućnost izbora. Predloženom promenom naziva izbornih programa u izborne predmete, status ovih predmeta ostaje nepromenjen - navodi se u obrazloženju zakonskih izmena. Tako će nakon usvajanja zakonskih izmena u školama postojati samo obavezni i izborni predmeti, ali ne i programi.

Kada je reč o veronauci, patrijarh Porfirije, ali i predstavnici drugih verskih zajednica više puta su tražili da joj se vrati status izbornog predmeta i da se omogući veroučiteljima da zasnuju stalni radni odnos u školi.

Veronauka je u škole uvedena 2001. godine i tada je imala status obaveznog izbornog predmeta, a đaci su mogli da biraju ili taj predmet ili građansko vaspitanje. Međutim, izmenama zakona iz 2017. godine, izborni predmeti prevedeni su u izborne programe, pa je tako i verska nastava dobila drugačiji status. Taj potez crkveni velikodostojnici ocenili su kao korak unazad koji bi mogao da vodi njenom ukidanju.

Najnovije zakonske izmene regulišu i zaposlenje veroučitelja, pa je predviđeno da direktori škola zaključuju ugovor o radu na neodređeno vreme sa nastavnikom verske nastave koji se nalazi "na listi nastavnika verske nastave" koju sastavljaju verske zajednice. Izmenama ZOSOV je predloženo i da crkva ili verska zajednica mogu da povuku nastavnika verske nastave sa "liste" ukoliko on svojim aktivnostima, stavovima i ponašanjem podriva ugled tradicionalne crkve ili verske zajednice, odnosno uči i postupa suprotno učenju, stavovima, moralu i vrednostima koje zastupa tradicionalna crkva, odnosno verska zajednica kojoj pripada.

Inače, veronuku u školama predaju svrešeni studenti Bogoslovskog fakulteta, a među veroučiteljima ima dosta žena.

A kako piše u programu, cilj veronauke je razvijanje empatije, dobrote i velikodušnosti kod dece. Na časovima se uči o životu, moralu, čovečnosti, a veroučitelji pokreću različite teme iz svakodnevog života.

Đaci i roditelji imaju, uglavnom, pozitivna iskustva i zadovoljni su načinom na koji se deci približava religija.Nastava je prilagođena uzrastu, pa u nižim razredima učenici uglavnom crtaju, naročito je veselo pred Božić, Uskrs i za Svetog Savu. Kako deca rastu, tako i nastava postaje ozbiljnija, ali veroučitelji se trude da velike tajne vere objasne na lak i prihvatljiv način. Gradivo se povezuje sa drugim predmetima, istorijom, srpskim jezikom i književnošću, bilogijom... pa deca neretko znanje stečeneo na veronauci iskorite i na drugim predmetima. Obavezno je naučiti "Očenaš", "Himnu Svetom Savi", običaje za verske praznike... Tokom božićnog i uskršenjeg posta, veroučitelj đacima odredi broj dana koje treba da poste - mlađim razredima po tri dana, starijim cela sedmica, a onda se subotom ide na liturgiju i pričest. I deca to rado ispoštuju.

Da su deca zadovoljna časovima veronauke potvrđuju i podaci Ministarstva prosvete prema kojima više đaka bira ovaj predmet nego građansko vaspitanje - pa tako na versku nastavu ide 448.925, đaka osnovnih i srednjih škola, a na građansko vaspitanje 300.274 učenika, odnos je, dakle, 60 prema 40 odsto u korist veronauke.