EKONOMISTI I PRAVNICI OPET NA CENI: Obrnulo se klatno - jagma za indekse kao nekad
PROŠLA su vremena kada su diplomirani ekonomisti i pravnici godinama sedeli na birou bez ikakvih prilika da se zaposle u struci. Zbog toga i fakulteti koji školuju buduće bankare, menadžere, advokate... - plaćene i cenjene profesije - doživljavaju procvat i na njima se traži indeks više, isto kao pre nekoliko decenija kada su se mladi grabili za indekse ovih ustanova, što je posledično dovelo do toga da pravnika i ekonomista imamo "kao šaše", pa su ovi fakulteti "pali u senku".
ekonomski fakultet
Obe struke su u jednom momentu bile "skrajnute", a potisnuli su ih IT smerovi, pa su se svršeni srednjoškolci grabili da upišu infomacione tehnologije, dok fakulteti poput Pravnog ili Ekonomskog nisu bili na vrhu liste želja budućih brucoša. Međutim, klatno se pomerilo u suprotnom smeru, pa su programi na kojima se školuju IT stručnjaci ove godine zabeležili pad interesovanja - upisano je 1.300 brucoša manje nego lane - dok se na fakultetima gde se školuju pravnici i ekonomisti prijavilo znatno više kandidata nego ranijih godina.
Tako je Ekonomski fakultet u Beogradu postavio rekord sa 1.657 prijava na 990 mesta, i ekonomija u Novom Sadu zabeležila je rekordno interesovanje, a u celoj Srbiji na ekonomske fakultete prijavljeno je 3.200 kandidata.
Na ovim fakultetima kažu nam da je razlog velikog interesovanja to što privatne kompanije traže ljude koji imaju veliko znanje, a koje se može dobiti samo na državnim univerzitetima. Takođe, jedan od razloga za povratak interesovanja mladih je i što su ove visokoobrazovne ustanove reformisale studijske programe i prilagodile ih potrebama tržišta.
Iz gimnazija 80 odsto generacije
PROFESOR Bojan Milisavljević kaže nam da Pravni fakultet u Beogradu u najvećem broju upisuju deca iz prestoničkih srednjih škola.
- Oko 80 odsto naših studenata su đaci koji su završili beogradske gimnazije - kaže ovaj profesor. - Zbog ekonomske krize manje je studenata iz unutrašnjosti, jer je roditeljima teško da finansiraju školovanje. Naš fakultet, inače, tokom godine ima različite promocije koje služe da privuku kandidate, a dosta pažnje posvećujemo i promociji putem društvenih mreža, što mlade generacije razumeju i vidimo da im prija taj način komunikacije.
Profesor dr Branislav Boričić, nekadašnji dekan Ekonomskog fakulteta u Beogradu ističe da interesovanje za ovaj fakultet raste poslednjih nekoliko godina, ali da je ove godine oboren rekord.
- Privatne kompanije bez pardona traže ozbiljno znanje koje se možde steći samo na državnim fakultetima - kaže prof. Boričić. - Studenti imaju zagarantovan posao, nama se javilo više od 20 privatnih firmi koje traže stručnjake, pa naši studneti već na četvrtoj godini imaju obezbeđeno zaposlenje.
Na birou ima dosta nezaposlenih ekonomista, ali kako kaže prof. Boričić, među njima nema onih sa diplomama državnih fakulteta. Foto: K. Mihajlović
- Bilo da je reč o domaćim ili stranim privatnim kompanijama, one traže kvalitet i otimaju se za mlade koji su završili naš fakultet, jer oni su i stručni a imaju i kapacitet da se snađu u svim situacijama koje ih zadese u praksi - ističe prof. Boričić uz napomenu da se na Ekonomskom i Pravnom fakultetu školuju budući bankari ili advokati, a to su cenjena i plaćena zanimanja.
Inače, Ekonomski fakultet u Beogradu zahteva ozbiljan rad, a kako kaže prof. Boričić, na njemu nema nijednog ispita koji se može položiti bez mnogo učenja i "debelog" znanja.
- Nema nauke bez muke - poručuje ovaj profesor, što očigledno ne smeta mladim ljudima koji nameravaju da se ozbiljno posvete karijeri.
Ni beogradski Pravni fakultet nema problema da popuni odobrene upisne kvote, a ove godine prijavilo se 1.310 kandidata na 1.400 mesta od čega je 600 na budžetu i ona su popunjena u prvom upisnom roku.
Prodekan za nastavu na Pravnom fakultetu prof. dr Bojan Milisavljević kaže nam da sa ove visokoškolske ustanove izlaze kvalitetni stručnjaci koji se lako zapošljavaju.
- Nismo hteli da spuštamo kriterijume, ali deca koja se upisuju i njihovi roditelji koji imaju uticaj na to šta će dete studirati, svesni su da je bolje da se pomuče na fakultetu, jer im to omogućava da budu stručni i da napreduju u karijeri - kaže prof. Milisavljević.