VIŠKOVE "BOGATIH" FAKULTETA DATI "SIROMAŠNIM": Šta je predloženo na sastanku u Vladi
UKOLIKO bude ispoštovan dogovor izumeđu predstavnika Univerziteta i Vlade Srbije, "bogatiji" fakulteti pomoći će "siromašnijim" da bar donekle prevaziđu finansijsku krizu u kojoj se nalaze.
Foto Ž. Knežević
Naime, na sastanku u Vladi koji je održan krajem prošle nedelje, dogovoreno je da fakulteti koji imaju višak novca a koji, inače, vraćaju u budžet krajem godine to sada učine do kraja ovog meseca. Taj novac bi zatim bio preraspodeljen visokoškolskim ustanovama koje nemaju ni da plate račune za struju i grejanje. To znači i da država ne bi trošila svoja sredstva, već bi se koristio novac koji je zaradila univerzitetska zajednica.
Fakulteti su, inače, u finansijsku krizu dospeli jer im država ne uplaćuje u celosti novac za plaćanje režija, iako je to po zakonu obavezna, nego samo u proseku 20 odsto potrebnih sredstava, kažu dekani.
Jedan od fakulteta koji kuburi s novcem je i Hemijski, a dekan prof. dr Goran Roglić nije uveren da će predlogom da se novac od bogatijih preliva ka simašnijim fakultetima problem biti rešen.
- Prema nekim informacijama fakulteti državi vrate između 600 i 800 miliona dinara, a za troškove svim fakultetima u Srbiji potrebno je oko 1,2 milijarde, znači skoro doplo više nego što ima viška novca - kaže prof. Roglić.
On napominje da će fakulteti dok problem ne bude konačno rešen, postupati po odluci senata Univertiteta iz maja, a prema kojoj će plaćati račune samo u iznosu koji uplati država.
Projekat energetske efikasnosti
U MINISTARSTVU energetike najavili su pre nekoliko meseci da će fakultetima pomoći u sprovođenju mera energetske efikasnosti, što bi im obezbedilo i manju potrošnju energije i samim tim manje račune. Prof. Goran Roglić kaže da je Hemijski fakultet konkurisao za ovaj projekat i da su naišli na razumevanje u nadležnom Ministarstvu.
- Ukoliko prođemo na konkursu i dobijemo sredstva mogli bismo da rešimo probleme u jednom delu zgrade u kome imamo najveći gubitak energije - kaže ovaj dekan. - Ako to uspemo da uradimo do zime imaćemo solidne fekte
Ovaj profesor ističe da će iskoristiti sve legalne načine za borbu, ali i napominje da među dekanima nema saglasnoti da se krene u radikalnije mere, kao što je na primer obustava rada.
- Tražimo nešto od države, a nemamo opciju šta ćemo raditi ukoliko ona ne izađe u susret našim zahtevima - kaže ovaj profesor i upozorava i da postoji mogućnost da javna preduzeća isključe struju i grejanje zbnog neplaćanja računa, što će svakako dovesti do obustave nastave.
Javna preduzeća, međutim, obaveštena su da fakulteti nemaju novca pa će zbog toga plaćati samo deo troškova. Na to su ih pismeno upozorili dekani. Kako se navodi u dopisu, višegodišnja praksa po kojoj ministarstvo nadležno za poslove visokog obrazovanja nije u potpunosti uplaćivalo zakonski garantovana sredstva fakultetima dovelo je do dramatične situacije da pojedini fakulteti, nemaju dovoljno sredstava, ne samo za redovno odvijanje nastavnih aktivnosti, u skladu sa akreditovanim studijskim programima koji iziskuju značajne troškove (laboratorijske vežbe sa neophodnim hemikalijama), već ni za osnovno redovno održavanje prostorija i plaćanje osnovnih komunalnih troškova. U dopisu se podseća da, zahtevi za rešavanje problema finansiranja u visokom obrazovanju upućeni krajem februara Vladi i ministarstvima finansija i prosvete, nisu ispunjeni, zbog čega su se Univerzitet u Beogradu i fakulteti u njegovom sastavu saglasili sa "novim" načinom plaćanja računa.
- Sa žaljenjem vas obaveštavamo da će se, kod svih izmirivanja obaveza počevši od 1. juna 2024. godine, pa do meseca u kome Vlada prema fakultetima Univerziteta u Beogradu počne da se ponaša u skladu sa svojim zakonskim obavezama, fakulteti ponašati u skladu sa odlukom Senata - navodi se u dopisu komunalnim preduzećima. - Molimo vas za razumevanje za situaciju u kojoj smo se, ne svojom krivicom našli, da se za izmirenje nepodmirenih obaveza obratite ministarstvima prosvete i finansija.
Prof. Roglić podseća da su do 2019. godine od države dobijali dovoljno novca da pokriju troškove grejanja, a struju su plaćali sami.
- Međutim, pre dve godine je počeo rast cene industrijske struje koja je do sada poskupela 100 odsto - upozorava ovj profesor. - Uspeli smo tada da plaćamo račune u iznosu od 1,2 do 1,6 miliona dinara mesečno. Međutim, sada se dešava da oni pređu tri miliona dinara. Ako budemo trošili struju kao prošle godine i ako cena ne bude dalje rasla, nama samo za energetske usluge nedostaje 27 miliona, što moramo sami da obezbedimo, i još 3,6 miliona dinara na godišnjem nivou.