SVAKI OSMI IZ OSNOVNE PONESE VUKOVU DIPLOMU: Primena pooštrenih kriterijuma za sticanje prestižne diplome nije imala značajniji uticaj
KADA se krajem maja budu delila svedočanstva malim maturantima, znaćemo i da li je pooštravanje uslova za dobijanje prestižne Vukove diplome smanjilo broj dobitnika ovog priznanja za ovu školsku godinu.
Foto Promo
Jer, u minuloj godini to nije dalo rezultat, iako je cilj podizanja letvice bio da se preseče poplava vukovaca.
Podaci pokazuju da je broj đaka sa svim zaključenim peticama uprkos strožim uslovima smanjen za oko jedan procenat. Tako je na kraju školske 2022/23. godine Vukovu diplomu dobilo 7.454 učenika ili 12,7 odsto, dok ih je godinu dana ranije, dok su još važila "opuštenija" pravila, bilo 8.374, odnosno 13,6 odsto. Računica pokazuje da je u Srbiji svaki osmi svršeni osnovac nosilac ovog priznanja. Psiholozi smatraju da se broj vukovaca neće tako lako smanjiti, jer su roditelji ti koji pritiskaju decu da budu nosioci ovog prestižnog priznanja.
- Događa se da uzimaju i plaćaju privatne časove ako dete ima prosek 4,90, jer porodica hoće sve petice - kaže nam psiholog i psoihoterapeut Dragica Danilović. - Znam slučajeve da nastavnici odbijaju da drže časove deci sa tako visokim prosekom, jer ne žele da učestvuju u pritisku na njih. Takvu decu treba pohvaliti i podržati, jer je i uspeh od 4,90 izvanredan.
Naša sagovornica ističe da je isti slučaj i u sportskim klubovima, gde roditelji vrše ogroman pritisak i na dete i na trenere.
- Zbog toga je u svetu onemogućen kontakt između roditelja i trenera, ne mogu da gledaju ni trenenge ni utakmice. Psiholog je tu da posreduje, a deca se opuste - kaže naša sagovornica koja je takvo iskustvo imala u Dečjem kampu Juventusa gde je radila.
privatna arhiva
Primetila je da je i u nekim školama u svetu ista takva praksa da psiholog posreduje između roditelja i nastavnika. Kao primer do koje mere se roditelji mešaju, navodi likovne konkurse gde oni "diriguju" deci šta će i kako da nacrtaju, pa tu nema nimalo njihove kreativnosti.
- Tako deca postaju projekat svojih roditelja - kaže ona. - Takva deca obično "pucaju" na fakultetu, jer pritisak koji trpe kroz osnovnu i srednju školu popusti i na fakultetu sve stigne na naplatu.
Takođe, stručaci upozoravaju da blistave ocene ne prati realno znanje i da to najviše dolazi do izražaja na maloj maturi, na kojoj mnogi vukovci ozbiljno "podbace". Nastavnici srednjih škola ističu da se pokaže da neki od njih ne znaju ni osnovne stvari.
Profesor Filozofskog fakulteta u penziji Ivan Ivić kaže da su školske ocene kompromitovane, a ključni problem je što nemamo objektivan nacionalni sistem ocenjivanja.
Prosečna ocena osmaka 4,12
STATISTIKA upisa poslednje generacije malih maturanata pokazuje da je na kraju osmog razreda bilo 43,2 odsto odličnih, 34,1 vrlo dobrih, 21,5 odsto dobrih, a samo 1,2 odsto đaka imalo je dovoljan uspeh. Prosečan uspeh u osmom razredu za celu generaciju je 4,12.
- U Srbiji ima čak 45 odsto odličnih đaka, od kojih su skoro 13 odsto vukovci, to je neralno - kaže nam ovaj profesor. - Da te ocene nisu "pokrivene" znanjem, pokazuju podaci po kojima je na poslednjem upisu u najtraženije beogradske gimnazije trebalo najmanje bodova u odnosu na poslednjih nekoliko godina.
Inače, poslednja analiza po školskim upravama pokazuje značajnu razliku u broju vukovaca, pa ih najviše ima u regionima koji su se i raniji po ovome isticali. Tako ih je najviše na područjima Školske uprave Leskovac gde je Vukovu diplomu dobilo 18,4 odsto đaka, u Nišu 15,6 odsto i u Jagodini 13,9 procenata. Ako se posmatra po okruzima, najviše učenika nosilaca Vukove diplome bilo je u Pčinjskom okrugu - 20,3 odsto, zatim u Nišavskom 17,3 odsto, Jablaničkom 17,1 i Severnobačkom 16,9 procenata. Najmanji procenat vukovaca beleži se u školskim upravama Valjevo - 7,9 odsto, Užice - 9,2 odsto i Čačak - 9,8 odsto. Po okruzima, najmanje vukovaca je u Mačvanskom 7,8 odsto, Kolubarskom 8,1 odsto, Zlatiborskom 9,2 odsto i Moravičkom okrugu 9,8 odsto.
Kada je reč o postugnućima vukovaca na maloj maturi, podaci pokazuju da se najviše prosečno postignuće na sva tri testa beleži u Beogradu i Šumadijskom okrugu. To pokazuje da ove škole vode računa o ocenjivanju te da se uspeh iz škole poklopi sa onim sa male mature.
arhiva
Neke obrazovne ustanove služe za primer, poput beogradske OŠ "Radomir Putnik" jer su rezultati njihovih đaka na maturi bolji od školskog proseka. U školama "Bora Stanković" i "Pavle Savić" ističu da se nivo znanja na maloj maturi poklapa sa ocenama u knjižici. Međutim, u ustanovama gde se petice dele kapom i šakom, prosek u svedočanstvima bude daleko iznad rezulata na maturi.
Podaci pokazuju i to da su devojčice vrednije nego dečaci, pa je među vukovcima više učenica - 61 odsto, nego dečaka kojih ima 39 procenata. Novim Pravilnikom o diplomama za izuzetan uspeh u osnovnom obrazovanju, koji je stupio na snagu prošle školske godine, predviđeno je da se učeniku dodeli diploma "Vuk Karadžić" ako od drugog razreda osnovne škole ima petice iz svih predmeta, primerno vladanje i najmanje jednu diplomu "Dositej Obradović".
Prema prethodnom pravilniku, računao se odličan uspeh od petog do osmog razreda, uz najmanje jednu nagradu na takmičenju ili posebnu diplomu.