NIKO NEĆE U MEHANIČARE: Reforma obrazovnog sistema će vratiti đake u zanatske škole
MEđU malim maturantima je sve manje interesovanje za bavljenjem zanatima, a klupe u mašinskim i tehničkim školama u prazne. Broj odeljenja koja obrazuju buduće majstore se iz godine u godinu smanjuje, a u nekim gradovima više nema obrazovnih profila, upozoravaju iz Udruženja auto servisa povodom 15. januara međuarodnog Dana vozača i automehaničara.
Kako ističu u ovo udruženju, na manjak zanatlija utiče i nemogućnost školskog sistema da odgovori na sve brže i veće promene koje se dešavaju u autoindustriji, zbog čega je neophdona refrma.
- Svake godine dolaze nam na praksu deca koju sve manje interesuje rad u servisu - kaže Aleksandra Đurišić iz UAS. - Tome je doprinela negativna selekcija. Dugo je vladalo mišljenje da je naš zanat prljav, loše plaćen posao, pa su roditelji odvraćali decu od njega. Tako smo došli do toga da su najčešće u mašinskim i tehničkim školama deca završavala "po kazni", a zanimanje za bavljenjem zanatom je prvi i osnovni preduslov da bi se neko bavio servisiranejm vozila. U školama deca još uvek uče o karburatorima i na primerima iz devedesetih godina, iako se u našoj branši stvari menjaju na dnevnom nivou.
Ipak, serviseri navode da ima određenih pozitivnih pomaka.
-Danas su serviseri plaćeniji nego ikada, čemu doprineo nedostatak kadrova i sve sofisticiraniji proces servisiranja vozila koji podrazumeva dosta ulaganja u dijagnostiku, alate, specijalne alate - navodi Đurišić. - Na servis se čeka sve duže, i u ovlašćenim i u nezavisnim servisima. Cena usluga će nastaviti da raste, pa zato verujemo da će se u perspektivi mladi sve više okretati našem pozivu, jer on garantuje sigurnu budućnost. Servisiranje vozila odavno nije samo automehanika, sve je više elektronike, programiranja, dijagnostike, a to je ono što današnju decu zanima.