PIŠU PISMA I UČE NEMAČKI: Nastavnice iz Beograda i Niške Banje pokrenule jedinstven projekat

Po ugledu na velikog Getea koji je u formi pisama napisao svoj čuveni roman "Jadi mladog Vertera" i ovi osnovci mnoge važne stvari napišu u pismima i to na nemačkom jeziku. Kada ih deca napišu, nastavnice pošiljku upute dalje - Dragica u Nišku Banju, a Ana u Beograd.

- Naši učenici su još mladi da razumeju ljubavne jade koji su mučili mladog Vertera u Geteovom romanu, ali su dovoljno odrasli da iskuse čežnju čekanja pisma od drugara, radost pisanja pisma drugaru i sreću kad pismo stigne i kad ga dečje ruke zagrle - kaže nam nastavnica Dragica Maksimović iz "Bore". - Ja i koleginica Ana iz Niške Banje pune optimizma i ljubavi prema svojim đacima rešile smo da im popravimo kvalitet školskog života i podsetimo ih na oblik komunikacije koji je gotovo zaboravljen, a to je pisanje pisama. Želimo da i ovim generacijama približimo pisanje pisama, a da oni uz to uče i nemački jezik.

Da je ideja bila da se unaprede jezičke kompentencije kroz dopisivanje vršnjaka na nemačkom jeziku, kaže nam nastavnica Ana Milinković.

- Pisanjem pisama podstiče se razvoj socijalnih veština, omogućava se upoznavanje novih drugara, pravimo uspomene na školske dane - priča ova nastavnica. - Radost iščekivanja pisama u eri brze komunikacije daje posebnu vrednost, jer deca čitanjem rukopisa dodatno upoznaju svog novog druga. Ideja ovog projekta je i podizanje motivacije za učenje stranog jezika, da deca budu svesna da su sposobna da komuniciraju na nemačkom.

Đaci rado učestvuju u projektu, u pismima vrlo često šalju i sitnije poklone poput sličica, stikera, narukvica... A učenica 6/3 Jana Stevanović iz "Bore" pojasnila je kako je sve počelo:

- Nastavnica Dragica zadala nam je da napišemo pisma na nemačkom i poslala ih u Nišku Banju, a onda ih je tamo nastavnica Ana nasumično podelila. Zatim su učenici iz Niške Banje odgovorili na naša pisma i poslali su ih nama. Sada jedva čekamo da nam stignu pisma i veoma smo uzbuđeni kad ih dobijemo i čitamo.

Predviđeno je da u drugoj fazi projekta učenici posete jedni druge, pa se đaci iz "Bore" Đorđe Gatarić, Andrej Jovanović i Luka Džudović raduju odlasku kod drugara u Nišku Banju, ali i njihovom dolasku u Beograd. Oni uglas kažu da su im nastavnice obećale zajednički izlet svih učesnika projekta, sada traže sponzora za taj poduhvat, a ako ga ne nađu, sigurni su da će njihovi roditelji biti podrška i da će se realizovati putovanje do Niške Banje.

Dunja Pantić, učenica VII/1, kaže da joj projekat "Pišem ti pismo" puno znači, zato što smatra da je država u kojoj živimo veoma lepa i da ima puno različitih ljudi, sa drugačijim iskustvima, sa kojima treba komunicirati.

- Meni lično svako novo prijateljstvo mnogo znači, zato što smatram da što čovek ima više poznanstava, bogatiji je - priča Dunja. - Dok čitam pisma koja sam dobila od svoje nove drugarice, pitam se kako ona izgleda, da li ima ista interesovanja i teme za razgovor, da li i deca iz drugih sredina imaju iste zanimacije kao i mi. Deca danas uglavnom koriste društvene mreže, ali meni se sviđa ovakav način komunikacije i smatram da ga treba očuvati.

Za učenicu osmog razreda Lunu Mitrović dopisivanje znači upoznavanje novih drugara i način da ostane u kontaktu sa starim drugarima.

- U vremenu mobilnih telefona lepo je da nestrpljivo očekujem i radujem se pismu nove drugarice, odgovorim na njega i možda je jednog dana i upoznam - kaže ona.

Direktori škola Marija Latinović iz "Bore" i Darko Milojković iz "Ivana Gorana Kovačića" rado su podržali projekat koji je doveo i do saradnje dveju škola. Tako je delegacija iz Niške Banje u petak posetila beogradsku školu pa su se povezali i nastavnici drugih predmeta i razmenili ideje.

Inače, planirano je da projekat traje četiri godine, ili koliko deca budu htela, a priključila mu se i nastavnica nemačkog jezika iz "Bore" Honorina Mitrović.