UČE KAMPANJSKI I SAMO ZA OCENU: Reforma gimnazija samo dodatno opteretila đake i nije dala rezultate
UVOĐENjE novih predmeta mnogo je opteretilo i demotivisalo učenike gimnazija, zbog čega su primorani sve više da uče kampanjski i samo za ocenu, što nikako nije dobro za njihovo obrazovanje, osnovna je zamerka koju su i ime svojih vršnjaka iz cele Srbije izneli predstavnici Učeničkog paralamenta Gimnazije u Čačku sa pomoćnikom Milošem Blagojevićem, pomoćnikom ministra prosvete za srednje obrazovanje, direktorom škole Ivanom Ružičićem i profesorima.
Foto N. Karlić
Tema sastanka je bila analiza izvršenih promena u gimnazijama koja je urađena od školske 2018/2019. godine uvođenjem dva nova izborna predmeta u prvom i drugom razredu, sa po jednim časom, a u trećem i četvrom razredu sa po dva časa, zatim materijalni položaj prosvetnih radnika i uopšte položaj prosvete u društvu. Blagojević je najavio analizu svih reformi koje su urađene u prethodim godinama, a kao i onu koja treba da se radi u narednom periodu.
- Bez obzira što su predmeti dobro zamišljeni njihova primena, koja im uskraćuje časove drugih predmeta, nije dobra - smatraju đaci. - Samim tim, ideja veće izbornosti predmeta u gimnazijama, pretvorila se u svoju suprotnost jer je poremetila uhodani gimnazijski sistem i ritam rada.
U svojim diskusijama profesori su istakli da je neshvatljivo da se izučavanje novih veština uvodi kao novi predmet, jer se te veštine mogu steći ili se već stiču kroz postojeće predmete (primer: Logika za treći razred gimnazije i Metodologija naučnog istraživanja. Nejasno je čemu predmet t.j. program Umetnost i dizajn, pored književnosti, filozofije, muzičkog, likovnog).
Kao poseban problem navedena je nastava stranih jezika, gde učenici svake godine imaju za jednu četvrtinu manje časova, pa za četiri godine imaju jednogodišnji fond časova stranih jezika manje. Izneto je mišenje da na društveno-jezičkom smeru ima suviše časova vežbi iz fizike - 37, a treba najviše 10, što utiče na redovnu realizaciju programa, čime su učenici najviše oštećeni.
Posebno je ukazano na protivrečnost u sintagmi "obavezni izborni predmet", jer je to po sebi kontradiktorno i da bi mnogo bolje bilo da su ovi predmeti fakultativni. Iznet je i konkretan predlog da hitno treba, za početak broj ovih izbornih predmeta smanjiti sa dva na jedan, da bi se rešili problemi u organizaciji nastave ovih programa kod škola koje rade dvosmenski, a na žalost, to je većina gimnazija u Srbiji.
- Treba pronaći bolji način uvođenja projekte nastave u naš prosvetni sistem, a ne uvođenjem novih predmeta, na uštrb smanjenja časova pojedinih predmeta za učenike -smatraju profesori. - Predlog je da bi mnogo bolje bilo da se pojedine teme i oblasti iz postojećih predmeta (hemija, fizika, sociologija, filozofija, muzičko, likovno, srpski jezik i književnost) rade kao projekta nastava i da učenici na to dobiju jednu od ocena iz tog predmeta, nego da se opterećuju novim predmetima.