FAKULTETI PODIGLI ŠKOLARINE: Arhitektura najskuplja, na Mašinskom sa dosadašnjih 72.000 školarina "skočila" na 108.000 dinara

Na najvećem broju visokoškolskih ustanova cena za dva semestra je od 100.000 do 130.000 dinara, najmanja je oko 60.000 na Rudarsko-geološkom i Fizičkom fakultetu, dok je najskuplja Arhitektura. Na ovom fakultetu nisu juče hteli da daju informacije o školarini, a nezvanično saznajemo da je ona sa 240.000 podignuta na 290.000 dinara.

Korekcija cena školarina, iako očekivana, jer je od prošlogodišnjeg upisnog roka što šta, inače poskupelo, za buduće brucoše to će biti veliki izdatak. Neizbežno se nameću pitanja čime fakulteti pravdaju poskupljenje, i za šta troše novac od školarina. Na ovo drugo dekani skoro uglas kažu: na plaćanje ogromnih materijalnih troškova, a kao jedan od većih troškova navode i plaćanje akreditacija studijskih programa koje su, kako ističu veoma velike.
- Plaćamo račune za grejanje, struju, popravke zgrade, materijalne troškove, papir, tehniku... uglavnom za ono što nam država ne plaća, jer se iz budžeta troškovi samo delimično pokrivaju.
Dekan Mašinskog fakulteta Vladimir Popović navodi da dosta novca ide na troškove održavanja zgrade koja ima 40.000 kvadratnih metara. Njegova koleginica sa Filološkog fakulteta ističe da se na njihovoj zgradi urušava krov za čiju popravku su potrebna znatna sredstva. Ovaj fakultet, inače, nije podizao školarine pa je cena kao i lane - 119.000 dinara.
Da bi pokrili troškove na Mašinskom fakultetu bili su prinuđeni da podignu cenu školarine koja nije povećavana od 2009. godine. Sa dosadašnjih 72.000 "skočila" je na 108.000 dinara.
- Mi smo i pored podizanja školarine i dalje među najjeftinijim tehničkim fakultetima - kaže dekan Popović.

- Plaćanje je omogućeno u 10 rata, pa tako jedna rata iznosi oko 90 evra.

Na Saobraćajnom fakultetu školovanje je u odnosu na prošlu godinu skuplje za 20 odsto. Tako će brucoši umesto 108.000 plaćati 130.000 dinara.

Jedan od najtraženijih fakulteta - FON - cene je korigovao za 9,2 odsto, pa će studije koštati 160.000 umesto 145.000 dinara.

Učiteljski fakultet opredelio se za minimalno povećanje cena od pet odsto, pa će tako školarina ubuduće umesto dosadašnjih 102.000 biti - 108.000 dinara.

Na Biološkom fakultetu cene su povećane za 10 odsto, odnosno sa 90.000 na 100.000 dinara godišnje. Dekan Biološkog fakulteta prof. dr Ljubiša Stanisavljević navodi da je povećanje bilo minimalno, imajući u vidu da fakultet u poslednjih 14 godina nije povećavao školarine.
- Naše školarine su i sada na donjoj lestvici školarina fakulteta na beogradskom univerzitetu - kaže Stanisavljević.

Ekonomski fakultet cene usklađuje sa stopom inflacije, "za 9,1 odsto" a dekan prof. dr Žaklina Stojanović ističe da je procenat ipak prilagođen težini situacije. Na ovom fakultetu školarina je bila 97.000, a biće 105.000.

S druge strane, mnogi fakulteti nisu korigovali cene, iako imaju značajan trošak za vežbe studenata. Među njima je Medicinski fakultet. Dekan prof. dr Lazar Davidović kaže da su procenili da nije vreme za poskupljenje.ž

- Delikatan je momenat, imamo mnogo zainteresovanih kandidata, pa smo procenili da fakultet neće ništa izgubiti ako ne podignemo cene - navodi prof. Davidović. - Inače, lane je školarina za Medicinu bila 126.000 dinara.
I budući stomatolozi školovaće se po starim cenama. Dekan Stomatološkog fakulteta prof. dr Aleksa Marković kaže da je školarina 180.000 dinara i da nije menjana 15 godina.
Prema kvotama fakulteta za upis studenata na prvu godinu akademskih studija biće raspisan konkurs za 15.193 studenta, od čega bi njih 9.743 trebalo da se finansiraju iz budžeta, a 5.450 će sami plaćati školovanje. Konačnu reč o broju brucoša koji će se finansirati o trošku države daće Vlada Srbije, kojoj će biti upućen predlog usvojen na sednici Senata UB. Vladu tu odluku donosi u maju.