DO DIPLOME SESTRE PREČICOM ZA ŠEST MESECI: U zdravstvene ustanove dolazi i nekompetentan srednji medicinski kadar, nedorastao obavezama

Sagovornici "Novosti", iz zdravstvenog sistema, navode da kadrovi koji dođu iz takvih škola, usled hroničnog manjka medicinskih sestara, treba da izvode najsloženije sestrinske intervencije i u primarnoj i u sekundarnoj i u tercijalnoj zdravstvenoj zaštiti. To je, kažu oni, problem od nacionalnog značaja, jer ugrožava zdravlje i bezbednost pacijenata.

Slabe kompetencije srednjeg medicinskog osoblja "stiču" se u privatnim medicinskim školama, jer se u njima ne poštuje plan prekvalifikacije koji podrazumeva da svaki kandidat mora godišnje obavezno da prođe između 20 i 30 časova prakse u zdravstvenim ustanovama. Takođe, treba položiti i 26 predmeta, a obavezno je i 35 nedelja vežbi. Da bi oni mogli da izađu uopšte na ispit, uslov je da odrade tu praksu.

Kod privatnika je, međutim, važna brzina sticanja diplome, a ne znanje, pa se zahtevi odrade po skraćenoj proceduri, a program prekvalifikacija traje svega šest meseci... I onda šansu za brzo sticanje diplome medicinske sestre vide frizeri, obućari, kuvari...

Ove škole su pred zakonom izjednačene sa državnim medicinskim školama u kojima prekvalifikacija traje dve do tri godine i to za one koji vredno uče.

- Ni lekar koji želi da se prekvalifikuje u medicinskog tehničara ne može da završi obuku za šest meseci, a njihova prekvalifikacija traje najmanje godinu dana - kaže Radica Stojanović, doskorašnja direktorka Medicinske škole "Nadežda Petrović" u Zemunu. - Lekari se na prekvalifikaciju upisuju kao svršeni gimnazijalci i moraju da prođu praksu koju nisu imali na fakultetu, kao što je, na primer, nega bolesnika.

Ona napominje da ova medicinska škola radi i prekvalifikaciju i dokvalifikaciju, ali da za kratko vreme to nije moguće.

- Prekvalifikacija iz nesrodnih škola može potrajati i do tri godine, a kraća procedura koja traje oko šest meseci moguća je samo u slučaju prekvalifikacija iz srodnih struka, na primer iz babice u medicinsku sestru - pojašnjava ova profesorka.

Ona napominje da ova medicinska škola godišnje odškoluje oko 120 medicinskih sestara, a i interesovanje za upis je veliko.

- Ali ne odu svi koji završe odmah da rade, jer jedni nastave dalje da se školuju, drugi napuste struku pošto shvate da to nije za njih, a treći odu u inostranstvo - pojašnjava Radica Stojanović.

Ona kaže da u njihovu školu redovno dolaze direktori klinika i traže medicinske sestre.

- Svi naši đaci prođu sve nastavne baze, Klinički centar, KBC "Bežanijska kosa", VMA... i izađu potpuno osposobljeni za posao - navodi naša sagovornica.

Stručna javnost upozorava de će nestručni srednji medicinski kadar, ukoliko se nešto brzo ne promeni, u skorijoj budućnosti zauzimati 20 do 30 odsto mesta.

Kako bi ovaj problem pokrenuli s mrtve tačke u Udruženju medicinskih sestara, tehničara i babica Srbije (UMSTBS) traže da se zakonom reguliše da svako ko želi da radi kao medicinska sestra mora da završi srednju medicinsku školu u trajanju od četiri godine. Po njihovom mišljenju, prekvalifikaciju treba dozvoliti samo onima koji su već u medicinskoj struci, na primer laborantima, babicama ili stomatološkim sestrama.

NA BIROU 3.700 NEZAPOSLENIH

PREMA podacima Nacionalne službe za zapošljavanje, poslodavci su u toku prošle godine, odnosno u periodu od 1. januara do 30. novembra tražili 953 medicinska tehničara. Na Birou je trenutno 1.376 nezaposlenih medicinskih tehničara, 3.694 medicinske sestre, dok posao čekaju 52 više medicinske sestre.