Štampanim i digitalnim udžbenicima do primenljivog i funkcionalnog znanja

Akcenat je već dugo na funkcionalnim, primenljivim znanjima, na međupredmetnom povezivanju nastavnih sadržaja kako bi se učenici lakše snalazili u stvarnom životu, jer i sami znamo da široko, teorijsko znanje najčešće  ostaje potpuno neupotrebljivo. Otuda već godinama loša postignuća naših učenika na PISA testiranjima. Prema rečima Gordane Opalić, nastavnice srpskog jezika i književnosti u Osnovnoj školi „Ljuba Nenadović“ u Beogradu, najveći deo izazova jeste u načinima kojima se nastavnici služe u prenošenju znanja.

- Svi mi, nastavnici, posedujemo neophodna znanja za posao kojim se bavimo, imamo i podršku u vidu udžbenika koje sami biramo. Uspešnim kombinovanjem zanimljivih načina kojima se na času služimo, dinamičnim promenama aktivnosti, koje su neophodne današnjem učeniku, čija pažnja ne traje onoliko koliko bismo voleli, upotrebom digitalnih sadržaja, jer je digitalno okruženje primarno okruženje naših učenika, verujem da se može promeniti mnogo – objašnjava Opalić.

Tradicionalni pristupi nastavi nisu pogrešni i od njih ne treba odustajati, slažu se nastavnici, ali kako bismo obezbedili trajna znanja našim učenicima, moramo ih aktivno uključiti u sam proces nastave. To najlakše postižemo pažljivo odmerenom kombinacijom klasične nastave i digitalnih sadržaja, koje nam obezbeđuju digitalni udžbenici.

- U svom radu poslednje četiri godine koristim udžbenike Izdavačke kuće „Novi Logos“. Izabrala sam ih upravo zbog kvaliteta sadržaja kojima na najlakši način svoje učenike aktivno uključujem u sve aktivnosti  na času. Kombinujem štampani udžbenik i digitalno izdanje i na taj način svojim učenicima pored zanimljivih sadržaja otkrivam  i učim ih kako da se služe različitim izvorima za sticanje znanja – virtuelno smo obilazili „Muzej Dositeja i Vuka“, ulazili smo u istorijska dokumenta i povezivali ih sa nastavom jezika i književnosti – a sve to zahvaljujući sadržajima koje nam nudi digitalni udžbenik. Koristim biografske podatke kao bi učenike na zanimljiv način uvela u proučavanje književnog dela, pa smo tako u okviru projektne nastave obilazili „Univerzitetsku biblioteku“ jer je to bio jedan od zadataka u proučavanju dela „Pokošeno polje“ Branimira Ćosića. Video sadržaji kojima se obezbeđuje povezivanje znanja iz istorije i književnosti, opet u proučavanju ovog dela, najilustrativniji su primer čistog međupredmetnog povezivanja, primer kako različite nauke posmatraju isti događaj i kakav je odjek tog događaja u književnosti, a kako ga istorija vidi i opisuje – kaže Opalić.

Sama učenička evaluacija je, kako naša sagovornica ističe, najbolja potvrda. To su časovi koji se pamte, to su sadržaji koji lako ulaze u dugoročnu memoriju jer je princip učeničke svesnosti maksimalno iskorišćen.

- Najlakše se zaboravljaju oni suvoparni, dosadni časovi u kojima se naučne činjenice ređaju bez ikakvog uključivanja emocija koje pokreću unutrašnju motivaciju – jer kad mi je nešto zanimljivo, kad me nešto maksimalno angažuje, onda se tome potpuno posvećujem, onda te sadržaje pamtim. Mislim da je to deo nastave koji neopravdano zapostavljamo, a uzroci za to su različiti – nedovoljna tehnička opremljenost škole, nedostatak informatičkih znanja, manjak motivacije samog nastavnika. Ali ako se setimo da smo pokretači nastavnog procesa mi, da smo mi čarobnjaci koji na svom času stvaramo magiju, onda nema mesta manjku entuzijazma. Naša je obaveza da se prilagođavamo, da se menjamo, da usvajamo znanja koja će nam pomoći da ispratimo sve zahteve moderne nastave. A moderna nastava zahteva maksimalnu uključenost i angažovanost nastavnika. Kada odaberemo dobre sadržaje, oslonimo se na kvalitetne udžbenike i dodamo malo lične magije – uspeh je zagarantovan! – zaključuje Opalić.