MATURANTE ČEKA 35.874 MESTA NA SEDAM UNIVERZITETA: Čeka se odluka vlade o broju budžetskih studenata

- Upis će ove godine biti održan uobičajeno i u skladu sa datumima koji su definisani politikom upisa za školsku 2022/23. - potvrđuje za "Novosti" prof. dr Dejan Filipović, prorektor za nastavu Univerziteta u Beogradu, za koji tradicionalno vlada najveće interesovanje. - Istina je da su poslednje dve godine bile specifične, ali napominjem da je nastava u ovoj školskoj godini najvećim delom održavana uživo i da trenutna epidemiološka situacija dozvoljava da prijemni ispiti i upis proteknu kao u periodu pre kovida. Neki fakulteti su pripremnu nastavu održavali onlajn ili kombinovano, čime je pružena mogućnost svim zainteresovanim đacima da mogu da je prate. Jedan od zaključaka sastanka sa svim prodekanima za nastavu fakulteta Univerziteta u Beogradu i predstavnicima studenata je da se vraćamo uobičajenom načinu prijavljivanja i polaganja prijemnog ispita, a zatim i upisa.

Ipak, i ove godine ostavljena je mogućnost da zainteresovani učenici mogu elektronskim putem da se prijave na fakultet koji žele da upišu.

Međutim, ono što je uvek isto jeste činjenica da će za upis na neki od željenih fakulteta maturanti morati da pokažu zavidno znanje. Oni najbolji studiraće o trošku države, a kvote o broju studenata čije će se školovanje plaćati iz budžeta uskoro bi trebalo da usvoji Vlada Srbije. Oni koji ne "uđu na budžet" moći će da studiraju o sopstvenom trošku.
Za sada postoje predlozi koje su fakulteti uputili Ministarstvu prosvete o tome koliko akademaca planiraju da upišu na budžet, a koliko njih bi trebalo da plaća školarinu.
Prema predlozima fakulteta, na Univerzitet u Beogradu trebalo bi o trošku države da se upišu 9.683 studenta, a samofinansirajućih 5.350.

Univerzitet u Novom Sadu predlaže da se na budžet upiše 5.485 studenata, a o sopstvenom trošku da studira 3.853. Te kvote treba da usvoji Vlada Vojvodine.
Kragujevački univerzitet predložio je upis 2.764 akademaca na budžet, a da njih 1.163 sami plaćaju školovanje.
Univerzitet u Nišu predlaže da se o trošku države upiše 3.230 studenata, a samofinansirajućih 1.236.

Na državnom univerzitetu u Novom Pazaru predloženo je da se na budžet upišu 684 studenta, a samofinansirajućih 335.

Univerzitet u Prištini sa sedištem u Kosovskoj Mitrovici planirao je upis 1.163 studenta o trošku države, dok bi njih 505 trebalo da studira o sopstvenom trošku.

Za maturante koji su skloni umetnosti, Univerzitet umetnosti u Beogradu planirao je da na budžet upiše 281 akademca, a samofinansirajućih 143.

To znači da bi, prema predlogu fakulteta, na budžet trebalo da se upiše 23.289 akademaca na sedam državnih univerziteta, dok je planirano da o trošku države studira 12.585 akademaca. Ukupno, maturanti mogu da računaju na 35.874 indeksa.

Što se tiče školarina, one će biti veće na 13 fakulteta u Srbiji i to na pet fakulteta Univerziteta u Beogradu. Cene su veće i na pet visokoškolskih ustanova Univerziteta u Novom Sadu, na dva fakulteta Univerziteta u Kragujevcu i na Medicinskom fakultetu Prištinskog univerzitetu sa privremenim sedištem u Kosovskoj Mitrovici.

Kada je reč o upisnim rokovima, na beogradskom univerzitetu prvi upisni rok počinje 22. juna, a kandidati treba da se prijave i predaju dokumenta do 25. juna. Prijemni ispiti planirani su od 27. juna do 1. jula, u zavisnosti od fakulteta koji rezultate treba da objave najkasnije 4. jula do 16 časova. Oni koji nisu zadovoljni imaju pravo žalbe, a konačna rang-lista biće istaknuta do 11. jula. Upis primljenih kandidata je od 11. do 15. jula.

I ove, kao i ranijih godina, najveća navala očekuje se na Univerzitet u Beogradu.
- Iskreno govoreći, očekujem veliko interesovanje - kaže prorektor prof. Dejan Filipović. - Imajući u vidu da je Univerzitet u Beogradu najstariji i najrespektabilniji univerzitet u ovom delu Evrope, kao i činjenicu da postoji širok izbor raznovrsnih studijskih programa, siguran sam da će srednjoškolci prepoznati pravu vrednost i upisati neki od fakulteta našeg univerziteta.

Govoreći o velikoj zainteresovanosti za pojedine falultete, kao što su Medicinski, FON, ETF ili Mašinski, prof. Filipović ističe da sadašnje generacije razmišljaju krajnje racionalno, prate savremene trendove, osluškuju potrebe društva i tržišta i upisuju fakultete koji će im omogućiti dobro znanje i odskočnu dasku za brz pronalazak posla.

- Već godinama je IT sektor, uz medicinu i stomatologiju, najtraženiji u prvom upisnom roku - ističe naš sagovornik. - Takve pretpostavke imam i sada imajući u vidu iskustva sa Virtuelnog sajma obrazovanja koje je prvi put organizovao naš Univerzitet krajem marta gde je najviše interesovanja bilo upravo za ove programe. Neka vrsta preporuke za manje tražene fakultete je da kroz proces akreditacije učine svoje programe privlačnijim, modernizuju kurikulum, osavremene nastavu i pojačanom kampanjom i upoznavanjem učenika sa mogućnostima koje nude povećaju interesovanje za njihove fakultete.

Dekani kažu da visokoškolske ustanove spremno dočekuju kandidate, a Elektrotehnički fakultet U Beogradu će zbog tradicionalno velikog broja prijavljenih maturanata i ove godine prijemni održati na Beogradskom sajmu.

Filološki fakultet, koji spada u one na kojima ostane mnogo praznih mesta, odlučan je u nameri da privuče što veći broj studenata.

- Nastojimo da učenicima ukažemo na širok spektar znanja i veština koje će steći na Filološkom fakultetu i koje će ih spremiti za izazove savremenog doba i raznovrsna zanimanja u mnogim sektorima - kaže za naš list dekanka Iva Draškić Vićanović.
Inače, na fakultet mogu da se upišu svi koji su završili srednju četvorogodišnju školu, a na prijemnom se računaju bodovi na osnovu uspeha u srednjoj školi koji nosi najmanje 16, a najviše 40 bodova. Oni se sabiraju sa bodovima sa prijemnog ispita. Za ulazak na budžet potreban je najmanje 51 bod, a za samofinansiranje 30 bodova.