INJEKCIJE DAJU SAMO LUTKAMA: Maturanti srednjih stručnih škola već dve godine nemaju ni dana prakse u realnom radnom okruženju

Slična, ali ne tako dramatična situacija jeste i sa generacijom zanatlija, koja završava trogodišnje obrazovanje. Frizeri, mesari, pekari, bravari, autolimari, kuvari, konobari su, takođe, u potpunosti ili delimično ostali uskraćeni za praktičnu nastavu u klanici, pekari, salonu lepote, radionici ili restoranu.

I dok se svakodnevno prebrojavaju zaraženi đaci i profesori, najavljuju novi talasi i raspusti, malo ko se bavi kvalitetom znanja "korona" generacija srednjoškolaca. Oni sutra treba nekom da daju injekcije, uključe infuziju, porode ženu i prihvate bebu, asistiraju hirurgu u sali. Ali, to kao da nikoga ne interesuje. Iako su kabineti u srednjim stručnim školama dobro opremljeni, realno radno okruženje i neposredni kontakt sa pacijentima i klijentima, ne mogu zameniti ni najmodernija nastavna sredstva.

Prema rečima Predraga Jovanovića, direktora Medicinske škole "Beograd", praktični deo je najbitniji segment nastave za učenike srednjih stručnih škola. Međutim, zbog pandemije, odluka Ministarstva prosvete je da nema praktične nastave u zdravstvenim ustanovama, zbog velike opasnosti od širenja zaraze. On ističe da će đaci ostati delimično uskraćeni za praksu, ali da se profesori trude da, koristeći savremene obrazovne metode, minimiziraju gubitak.

- Imamo opremljene kabinete gde učenici mogu da vežbaju na lutkama, ali to svakako ne može da zameni ordinaciju i rad za pacijentima - kaže Jovanović. - Profesori daju sve od sebe da im što bolje objasne i približe određenu nastavnu jedinicu, kako bi što lakše savladali gradivo. U kabinetskim uslovima, maturanti su odradili 90 odsto prakse, ali nisu imali kontakt sa pacijentima, što je nenadoknadiv stručni segment.

Forum srednjih stručnih škola Beograda je, više puta preko medija, upozoravao Ministarstvo prosvete na katastrofalne posledice zbog izostanka prakse, jer je to najbitniji segment školovanja medicinskih sestara, frizera, kuvara, konobara...

- Da bi bili obučeni za buduće zanimanje, oni moraju imati kvalitetnu praktičnu nastavu - kaže Milorad Antić, predsednik Foruma srednjih stručnih škola Beograda. - To će biti pogubno posebno za treću i četvrtu godinu, za koje je učenje kroz praksu u realnom radnom okruženju od presudnog značaja. Ono što zabrinjava kod nas je da Ministarstvo prosvete i direktori škola, nisu približili praksu đacima angažovanjem stručnjaka iz određenih oblasti. Ukinuli su im znanje i obuku. Nakon završetka školske godine oni će morati još godinu dana na praktičnu obuku.

Direktor Ugostiteljsko-turističke škole u Novom Beogradu Dragutin Milačić kaže da su đaci od druge do četvrte godine cele jeseni imali praktičnu nastavu u privredi, dok je prošle školske godine to bilo u mnogo manjem obimu.

BEZ OBUKE BAČEN NOVAC

ZA školovanje jednog učenika u srednjoj stručnoj školi država izdvaja oko 1.000 evra godišnje - kaže Antić. - Taj novac će biti bespotrebno utrošen ako deca ne budu imala praktičnu nastavu, koja im je najbitnija.

Najviše su oštećene generacije, koje su 2020. godine kada je proglašena pandemija, bile druga godina u četvorogodišnjim srednjim školama i prvi razred na trogodišnjim obrazovnim profilima.