MAŠINOVOĐE ĆE BRZOM PRUGOM JURITI I U ŠKOLI! Železničko-tehnička obrazovna ustanova u Beogradu postaje moderni trening centar

Branka Borisavljević

28. 11. 2021. u 17:00

ŽELEZNIČKO-tehnička škola u Beogradu, od septembra sledeće godine postaće trening centar za dualno obrazovanje, koji će školovati kadar za upravljanje najmodernijim nemačkim i švajcarskim vozovima na srpskim brzim prugama.

Foto Tanjug

Programi za nove obrazovne profile će biti završeni do kraja godine.

Za sada je sigurno da će se na listi naći tehničar vuče, u narodu poznat kao mašinovođa.

Nastavni programi biće usklađeni sa evropskim standardima, diplome i licence za rad će važiti i u nekim zemljama EU, što će podići "rampu" za ulazak naših mašinovođa i lokomotiva u Italiju, Francusku i druge zemlje EU. U nabavku moderne opreme biće uloženo pet miliona evra.

U razgovoru za "Novosti", direktor škole Zlatko Radosavljević navodi da železnica ima veliku potrebu za novozaposlenima u sledećih desetak godina. Reč je o jedinoj obrazovnoj ustanovi u regionu, a planirano je da škola bude reorganizovana po ugledu na Vazduhoplovnu akademiju. Saradnja, ističe on, ima za cilj da uz pomoć ministarstava i državnih preduzeća škola dobije više đaka, a da reformom nastave odškoluje kadar koji odmah može da počne da radi.

- Obrazovni profil tehničari vuče, odnosno mašinovođe, sigurno će biti u trening centru - kaže Radosavljević.

- Spremamo još pet obrazovnih profila, među kojima će biti i tehničar za bezbednost pruga, koji treba da zameni nekadašnje pregledače kola. To je izuzetno bitan čovek, koji proverava kompoziciju voza pre nego što krene. Mora se reformisati i profil vozovođa, koji ako ne ide sa vozom ima pola sata posla, ukoliko sledećih sedam sati ne naiđe nijedan voz. Gledamo da dodamo još jedan razred, da to bude četvorogodišnje zanimanje i dobije još kompetencija koje bi mogao da iskoristi i za nešto drugo. Verovatno će biti zadržan profil elektrotehničar telekomunikacija.

Direktor Zlatko Radosavljević, Foto N. Skenderija

Naš sagovornik ističe da u narednom periodu treba mnogo toga uraditi. Osim novih obrazovnih profila, neophodno je rekonstruisati deo škole, kako bi se obezbedio dodatni prostor za smeštaj savremenih simulatora na kojima će se obučavati đaci.

- Simulatori ne služe samo da se đak obuči kako da vozi, nego da se vidi kako reaguje kad se desi nešto nepredviđeno - navodi direktor.

- Visok je 4,70 metara kada se podigne na amortizere, pa mu treba tavanica na visini od šest metara. Onda ćemo morati da dogradimo još jedan deo škole. Postoje simulatori kao video-igrica sa više ekrana, gde ima komande koje koristi. Svi oni će biti bazirani na najmodernijim "simens" i "štadler" vozovima koje Srbija ima.

Đaci će imati priliku da stiču znanja i na kompaktnim, nano i virtualnim simulatorima realnog okruženja. Kako je nedavno izjavio Branko Ružić, ministar prosvete, nauke i tehnološkog razvoja, ovi uređaji će omogućiti da Srbija zasluženo zauzme prvo mesto u regionu u domenu obuke kadrova u šinskom saobraćaju i lidera u novim tehnologijama za brze pruge Srbije.

Simulator železničke stanice, Foto N. Skenderija

CILj - UPIS VIŠE ĐAKA

ŽELEZNIČKO-tehnička škola je jedinstvena obrazovna ustanova u Srbiji, a slična postoji u Hrvatskoj i Bosni. Najviše učenika je bilo u školskoj 2010/11. godini - 1.040, a taj broj je sada prepolovljen. Nekada je 90 odsto đaka bilo iz unutrašnjosti, sada ih je trećina.

- Na manje đaka je uticala zabrana zapošljavanja i višak radnika na železnici - kaže Radosavljević.

- Iz unutrašnjosti je manje upisanih zato što nam dolaze lošiji učenici, koji nemaju pravo da konkurišu za dom, a roditelji nemaju novca da im plaćaju stan. Puno đaka nam dolazi iz Obrenovca, Vinče, Borče, Ovče, Krnjače, dok ih je iz centralnih gradskih opšptina manje.

PLATA I VIŠE OD 1.000 EVRA

Iako je na tržištu rada veliko interesovanje za mašinovođe, poslednjih godina opalo je interesovanje đaka. Umesto 60, koliko je planirano, ove godine je upisano 36 učenika.

- Za njih je najmanji problem da se zaposle, a plata početnika je oko 500 evra. Mogu da zarade i više od 1.000 evra - kaže Radosavljević. - Oni koji odluče da se upišu, većinom, navode to kao prvu želju. Imamo đake koji imaju bodova da se upišu gde hoće, ali žele da budu mašinovođe. Uglavnom se radi o porodičnoj tradiciji.

Pogledajte više