KOŠNICA KOJA SAMA "LEČI" PČELE: Tim ETŠ "Nikola Tesla" iz Beograda dobio nagradu za najbolju tehnološku inovaciju među srednjoškolcima
NESTANU li pčele sa planeta Zemlje, čoveku kao vrsti ostaje još oko četiri godine života, govorio je slavni Albert Ajnštajn. Vođeni upozorenjem poznatog naučnika koje je, nažalost, poslednjih godina sve bliže ostvarenju, srednjoškolci iz Elektrotehničke škole "Nikola Tesla" u Beogradu napravili su ekološku antivaroznu košnicu. Proizvod koji su osmislili Nikola Teomirović, Ivan Nikolić i Miodrag Milanović, okupljeni u timu EcoHive, pod mentorskom palicom profesora Milana Stanojčića, nedavno je u Rektoratu Univerziteta u Beogradu, proglašen najboljom tehnološkom inovacijom u kategoriji srednjih škola.
Profesor Milan Stanojčić i učenici Nikola Teomirović i Ivan Nikolić / Foto D. Milovanović
U razgovoru za "Novosti", vođa tima Nikola Teomirović kaže da varoa, kao vrsta krpelja, predstavlja veliku opasnost za pčele u šta se i sam uverio jer je pčelar. Ljudskom nemarnošću, ona se iz Azije, gde su pčele maltene otporne na nju, proširila na ceo svet. Za izlečenje do sada su bili poznati samo neekološki "lekovi". Međutim, kontraindikacije su velike - med se može koristiti tek po isteku šest meseci od završetka "terapije", a dešava se da bude nejestiv. Kao ekološko sredstvo poznata je "mravlja kiselina", ali je teška za doziranje - potrebna je temperatura niža od 24 stepena, ali i poseta pčelinjaku svaka dva dana radi "kure".
- Mi smo usavršili taj tretman i omogućili pčelarima da samo jednom posetom pčelinjaku i postavljanjem naše košnice, uređaj sam obavlja ostatak posla - navodi Nikola. - Proizvod se postavlja na košnicu, a tretman traje 21 dan. Pošto se varoa obično zadržava 14 dana u pčelinjem leglu, a pčele izlaze na svakih 21 dan, pokrili smo ceo period. Efikasnost je 95 procenata. Mravlja kiselina je već poznata u borbi protiv varoe, ali je trebalo naći uređaj koji će na pravi način iskoristiti njene mogućnosti.
Njegov kolega iz tima Ivan otkriva da im je u planu da u narednom periodu usavrše svoj izum. Kako se uređaj postavlja na svaku košnicu, kod velikih odgajivača pčela bi to bilo neizvodljivo. Zbog toga će, kako ističe, napraviti centralu koja će pokrivati pet ili više košnica. Već su razgovarali sa Pčelarskim savezom Srbije koji je zaintersovan za saradnju.
Profesor Stanojčić, mentor tima ističe da je kod inovacija najbitnija stvar da postoji problem. Tako su i đaci došli kod njega sa idejom za proizvod koji ne postoji na tržištu, a rešiće veliki problem sa kojim se susreću pčelari. On kaže da godišnje čuje više od 50 ideja učenika, među kojima ima i onih koje su nemoguće.
- Kada su mi izložili ideju, bilo mi je drago što razmišljaju u ekološkom i smeru novih izvora energije - priča Stanojčić. - U današnjem svetu to su dve bitne stavke za uspeh bilo čega. Oni su sve sami smislili i uspeli, što pokazuje i nagrada koju su dobili. Posle pobede, opet sam se sastao sa njima i rekao im da je to samo jedan korak. Poručio sam im da, ako zaista hoće da nastave, treba još mnogo da rade. Tu sam da im pomognem, ali ako oni nemaju motivaciju i želju, od toga nema ništa.
Mladi inovatori navode da je njihov proizvod jedinstven. U Hrvatskoj postoji sličan koji zagreva košnicu na 45 stepeni, tako da pčela preživi, a varou ubije. Međutim, to ometa život u košnici. Uređaj koji se koristi u Americi radi po principu da se svaki ram izvadi iz košnice, stavi u stabilizator i vrati natrag, što je komplikovano. Naši đaci su hteli da naprave jedan uređaj koji će raditi sve. I u tome su uspeli. Sledeći korak je regionalno takmičenje u Sloveniji. Foto D. Milovanović
PRVI SMO U SVETU
SA jednom košnicom na šest stanovnika, Srbija je prva u svetu. Pčelarstvom se u našoj zemlji bavi oko 20.000 ljudi, koji imaju više od 1,2 miliona košnica. Oprašivanjem, pčele svake godine podignu prinose u poljoprivredi Srbije za oko 380 miliona evra. Samo jedno pčelinje društvo poboljša godišnji rod okolnih useva za 370 evra.
Pretpostavlja se da pčele žive na planeti Zemlji oko 110 miliona godina, a danas raspoznajemo oko 20.000 vrsta.
MLADI PREDUZETNICI
TAKMIČENjE za najbolju tehnološku inovaciju, koje organizuje Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja, promoviše preduzetnički način razmišljanja i ponašanja, tako što učesnicima daje podršku, edukativnu i finansijsku.
Ove godine iz 35 srednjih škola u Srbiji na takmičenje se prijavilo oko 50 timova iz 21 grada. U ocenjivanju timova učestovovao je petočlani žiri koji su činili fakultetski profesori, ministarski i stručni savetnici.
Drugo mesto osvojila je pametna kutija za lekove koja je delo ruku đaka iz Treće i Pete beogradske gimnazije - tim "Adatelo". Na trećem mestu su se našli đaci iz mladenovačke gimnazije sa inovacijom "Hemikoap".