NEMA PROFESORA SPECIJALISTA: Problemi sa nedostatkom kadrova medicinske struke

Prema rečima Predraga Jovanovića, direktora Medicinske škole "Beograd", profesori medicinskih i kliničkih predmeta su zaposleni u školi kao predavači, ne rade na klinikama. Zbog specifičnosti materije, u slučaju odsustvovanja ih ne može zameniti drugi kolega, kao što je slučaj sa opštim predmetima.

- Jako je teško na tržištu rada naći specijaliste ginekologije, pedijatrije, infektologije, biohemije i ostale - kaže Jovanović. - Iako je velika većina naših profesora vakcinisana, dešava se da se zaraze. Kada su u pitanju blaži oblici, nekako se i snađemo. Međutim, ponekad je potrebno i bolničko lečenje, što može potrajati i duže od mesec dana. Tada angažujemo spoljne saradnike iz KCS ili diplomce sa Medicinskog fakulteta.

I pre izbijanja globalne pandemije srednje stručne škole iz oblasti elektrotehnike, mašinstva i informacionih tehnologija su kuburile sa nedostatkom nastavnog kadra za stručne predmete. U poslednje vreme manjak predavača se pojavljuje i kada su u pitanju profesori prirodnih nauka. Tako se, osim profesora matematike i informatike, koji su već dugo deficitarni jer imaju po dva-tri puta veće plate u IT firmama, evidentira i manjak predavača hemije, fizike, biologije, engleskog i nemačkog jezika. Svi oni imaju mnogo bolje uslove, ali i znatno veću zaradu u institutima, radu na projektima ili kao prevodioci.

Nadležni su pre par godina saopštili da matematiku, fiziku, informatiku, nemački i engleski jezik u nekim školama predaju nestručni nastavnici. Iako imaju znanje da drže nastavu, pravno i uskostručno gledano, nemaju formalne kompetencije. Prema podacima Ministarstva prosvete iz 2018. godine, a koje su dostavili direktori škola, u Srbiji je bilo oko 1.000 nestručnih nastavnika, koji su učili oko 27.000 osnovaca.