NOVA PESMA MATIJE BEĆKOVIĆA: „Onamo u slavi videću Prizren, ovamo u mraku jedva nazren…“

Pesmu Bećkovića, koja je objavljena u listu „Politika“, prenosimo u celosti:

Onamo namo za brda ona

Iznad vremena i vasiona

I još dalje na drugoj strani

Onostrani se dižu Dečani

I gaj zeleni nadrealni

I zbor junački neprestani

Tamo ću jednom i ja poć

Ta u meni su sebi ću doć

Onamo namo na onoj strani

Božuri su transponovani

A carski dvorovi razoreni

Nepatvoreni su prestvoreni

Onamo u slavi videću Prizren

Ovamo u mraku jedva nazren

Tamo ću jednom i ja poć

Ta u meni su sebi ću doć

Onamo namo iza oblaka

Kao što reče car junaka

Tamo daleko nedogledani

Počinju svemiri prepevani

I spevaoc im svaštoznani

Gde nismo sužnji vodoravni

Tamo ću jednom i ja poć

Ta u meni su sebi ću doć

Onamo namo iza planina

Tamo je moja očevina

Ako smo očajni znači kraj nije

Kraj je početak carstva poezije

Ko se na kraju ne raduje

Taj svoju veru ne veruje

Tamo ću jednom i ja poć

Ta u meni je sebi ću doć

Onamo namo gde nema strana

Tamo je zemlja obećana

Gde više nema smrti ni ropstva

Već žiznj beskonačnaja vasionstva

Realnost jeste privremena

A zemaljsko je za malena

Tamo ću jednom i ja poć

Ta u meni je sebi ću doć

Onamo namo na onu stranu

Izvan prostora zanebesanu

Zasijaće u svakom umu

Sve što sija u univerzumu

A večnoj duši svako znanje

Može biti samo sećanje

Tamo ću jednom i ja poć

Ta u meni je sebi ću doć

Onamo namo za gorom onom

Pod nebolomom i nebosklonom

Početna zemlja se premestila

Dva polja mesta zamenila

I pod srpskim se imenima

I kalvarija ponovila

Tamo ću jednom i ja poć

Ta u meni je sebi ću doć

Onamo namo za brda ona

Na zemlji suđenoj od iskona

Najdublje smo se užilili

I nebesima približili

Tražeći klupko išli za koncem

I sastavili sa iskoncem

Tamo ću jednom i ja poć

Ta u meni je sebi ću doć