"TEŠKI" FILMOVI NAM POMAŽU DA RAZUMEMO SVET: Reditelj Ivan Ikić o ostvarenju "Oaza", koje je nagrađeno "Beogradskim pobednikom" na Festu
FILM "Oaza" Ivana Ikića, koji je svoj život započeo prošlog septembra svetskom premijerom na Venecijanskom festivalu, gde je osvojio nagradu, a potom nastavio sa priznanjima na festivalima u Bugarskoj, Kini, Indiji... stigao je i do beogradske publike gde mu je žiri Glavnog takmičarskog programa dodelio nagradu "Beogradski pobednik" za najbolji film.
Foto I. Marinković
Ova drama, koja je sada na redovnom repertoaru srpskih bioskopa, fokusira se na ljubavni "trougao" između dve devojke i mladića, tinejdžera sa posebnim potrebama. Ikić je snimao u realnom ambijentu, a uloge je poverio štićenicima iz Doma u Sremčici.
- Komisije širom sveta koje su vrednovale film i dodelile mu nagrade prepoznale su tu "nepoznatu teritoriju", nešto autentično i retko viđeno, jedan drugačiji filmski izraz.
Kada sam pravio film nisam razmišljao o njegovoj recepciji u inostranstvu, ali mi je drago da su prepoznali ono što je bila naša namera od početka. Da to bude film koji će kroz ljubavnu priču uspeti da progovori o svetu u kojem živimo, a koji postaje sve otuđeniji i u kome je pojedinac zarobljen i bez prava da se bori za sopstvenu slobodu - kaže, za "Novosti", reditelj i scenarista Ivan Ikić.
NOV PRISTUP
GODINU dana u specijalnim radionicima Ikić je štićenike doma podučavao glumi. A šta su oni naučili njega?
- Sve što znate o filmu pada u vodu kada uđete u Dom i počnete da radite na jednom ovakvom ostvarenju. Sve one metodologije rada i snimanja više ne važe. Morao sam ponovo da naučim kako da snimim film slušajući druge ljude, opipavajući na koji način misle, dišu, kreću se i govore. To je bilo novo iskustvo i za mene i za celu ekipu. Morali smo da naučimo nešto novo i autentično, primenljivo samo za ovaj film i ni za jedan drugi - objašnjava reditelj.
Žiriji na festivalima širom sveta bili su istovetni u oceni da je "'Oaza' i umetničko ostvarenje i važan dokument, koji ima potencijal da promeni način na koji posmatramo ljude sa posebnim potrebama".
"Oaza", Foto Promo
- Jako mi je žao što glumci nisu uspeli da odu u Veneciju i da se poklone pred publikom.
Ako nešto vidim kao neuspeh ovog filma, onda je to to. To bi njima mnogo značilo jer bi prvi put videli kako ljudi reaguju u nekom drugom ambijentu, u svetu koji oni ne poznaju, jer niko od njih nije nigde putovao. Nažalost, zbog okolnosti epidemije, ostali su uskraćeni za jedan takav doživljaj - žali Ikić.
Neposredan susret sa publikom delimično su nadoknadili na premijeri na Festu.
- Pre te večeri oni su bili 14 meseci u karantinu, u Domu. Njihov prvi izlazak bio je dolazak na sopstvenu premijeru, tada su gledali film, poklonili se publici koja je bila oduševljena njihovim radom i trudom.
Pitamo ga da li ljudi danas imaju sluha za ovakve priče, za ovakve junake?
- Veliko istraživanje koje su nedavno radili holivudski studiji o tome šta publika traži došlo je do veoma zanimljivih rezultata. Na prvom mestu su, očekivano, bile franšize o akcionim i strip herojima, ali su na drugom mestu bile drame. A drame se u Holivudu najmanje snimaju. Ljudi imaju potrebu za tom vrstom drugačijih iskustava, svetova, perspektive. Drame su nešto što je duboko ukorenjeno u nama, deo su našeg arhetipa, a onaj ko kaže da je to nešto što niko ne želi da gleda očigledno ne zna ništa o ljudskoj podsvesti. Uvek je postojala potreba za "teškim" filmovima, kao i za "teškim" knjigama, za poezijom, to je potreba čoveka za katarzom, da razume sebe i svet u kome živi. Ovakvi filmovi, knjige, pesme, pomažu mu u tome.
Ikić kaže da će se festivalska turneja "Oaze" nastaviti i tokom leta, a prvo gostovanja zakazano je za početak juna i festival u Lincu. Nada se da će u ovom drugom "festivalskom bumu" uspeti da svoje glumce odvede na neko putovanje, poželjno na more, i omogući im da se još jednom poklone publici.