RAD SA DUŠKOM: Kamera kao igračka - In memoriam Božidar Bota Nikolić
KAO kamerman i direktor fotografije, Božidar Bota Nikolić potpisao je više od 50 filmova, među kojima su remek-dela naše kinematografije - "Život je lep", "Drugarčine", "Pad Italije", "Dečko koji obećava", "Ko to tamo peva", "Maratonci trče počasni krug".., ali mu je, kako je govorio, Bog otvorio put filmovima "Beštije" i "Balkanski špijun", pa je za svoje prvence dobio Zlatne arene na Festivalu igranog filma u Puli.
Foto: Arhiva "Novosti"
Dramsku komediju "Balkanski špijun" o bivšem staljinisti Iliji Čvoroviću koji upada u duboku paranoju ubeđen da mu je podstanar špijun i državni neprijatelj, Bota je režirao sa dramskim piscem Dušanom Kovačevićem, koga često porede sa Nušićem.
- Kritičari su mene i Duška odmah dočekali na nož - sećao se kasnije Nikolić. - Govorili su: "Kako mogu Bota snimatelj i Duško pisac, da režiraju film?" Ogovarali su nas na sve strane, podsmevali nam se. Producenti su čak insistirali da izbacimo Batu Stojkovića iz ekipe, navodno zbog toga što pije, i zamenimo ga Fabijanom Šovagovićem. Posle Zlatne arene, svi su promenili mišljenje i film danas proglašavaju legendarnim i jednim od najznačajnijih u našoj kinematografiji.
Snimanje "Balkanskog špijuna" bilo je prekinuto već trećeg dana, kad je Bata Stojković uštinuo Miru Banjac, zbog čega se ona užasno naljutila. Rasplakala se i nije želela da nastavi snimanje. Duško je predložio Boti da plate troškove trodnevnog snimanja i prekinu sa radom.
- Sledećeg dana, dok smo nas dvojica sedeli, došao je Bata i izvinio se - ispričao je Bota. - Obećao je da će se izviniti i Miri i rekao nam da više neće praviti probleme. Tako je i bilo. Kasnije sam sve ostale projekte radio sa Stojkovićem, pa tako i njegov poslednji film "U ime oca i sina", koji, nažalost, nikada nije doživeo premijeru. Foto: Arhiva "Novosti"
Bata je za ulogu u "Balkanskom špijunu" nagrađen Zlatnom arenom u Puli za najboljeg glumca, a Bota je govorio da je sa njim istovremeno i teško i lepo raditi:
- On ima, kao i sve zvezde, neke svoje ćudi. Batu, na primer, zamoli šminker da opere kosu kod kuće, jer sutra snimamo na ulici. On to ne uradi, pa mu na ulici peru kosu i neke takve i slične sitnice koče i pomeraju snimanje. Ali, kad počne da igra i glumi, onda je stvarno lepo sa Batom raditi.
UMEM DA SNIMIM FILM
KADA bi Nikolića pitali u čemu je razlika između njega i većine drugih reditelja, on bi odgovarao:
- Razlika je u tome što ja umem da uzmem kameru i snimam film, a neki reditelji to ne umeju. Kamera je najlepša igračka koju je čovek stvorio. Ko bolje ume da se igra s njom, on je i veći majstor. Volim da je držim u ruci, da je mazim, da je gledam... Ne baš kao ženu, ali blizu.
Kao reditelj, Nikolić je najviše pamtio situacije kada je smeh uzimao danak. U sećanju mu je ostala Seka Sablić, dok su radili neku televizijsku dramu. U njoj je postojala tužna scena vešanja, a oni, što bolje "obese" Seku, sve više počinju da se smeju. Posle nekoliko dana jedva su završili snimanje. Nezaboravna mu je Seka bila i u filmu "Maratonci trče počasni krug", u sceni kad sa Borom Todorovićem vodi ljubav na obali. Najlakše mu je, govorio je, bilo da radi i najbolje je radio sa Duškom Kovačevićem, jer su se, između ostalog, njih dvojica zajedno školovali, zajedno učili, zajedno sanjali kako će jednog dana da snimaju i režiraju filmove i predstave.
- Duško mi je pre nekoliko godina objasnio u čemu je razlika - ispričao je Bota. - Onda smo pili neko jeftino piće i imali mnogo vremena, a sada pijemo viski i nemamo vremena ni za šta, čak ni da popijemo taj viski.
SUTRA: KAKO SAM OTKRIO BREDA PITA