OSTAO SKROMAN DO KRAJA: Pevač i kompozitor Radoslav Graić o kumu, kolegi i prijatelju Đorđu Marjanoviću

Bili su bliski do smrti velikana naše zabavne muzike Đorđa Marijanovića, a danas se njegov kum, pevač i kompozitor Radoslav Graić (89), s velikom tugom, za naš list, seća vremena kada su delili najlepše dane mladosti.

- O Đorđu bih mogao da vam pričam danima. Upoznali smo se u Radio Beogradu. Bili smo vršnjaci i počeli smo u isto vreme da snimamo za radio - kaže za "Novosti" Graić. - Uskoro su došli i festivali. Najviše smo se radovali "Beogradskom proleću". Bilo je i nagrada. Na festivalu 1961. Đorđe i ja smo pevali istu pesmu i na našu sreću "Angelina" je osvojila prvu nagradu. I sledeće godine smo imali istu pesmu - "Stjuardesa". Đorđe je napisao tekst, a ja muziku. Ponovo smo pobedili.

Graić pamti njihove turneje po Jugoslaviji. Ističe da je zahvaljujući ogromnom talentu i velikoj energiji Đorđe munjevito grabio prema vrhu. Prvi je imao solistički koncert u Domu sindikata. Bio je to veliki događaj za Beograd i za našu zabavnu muziku. Publika je bila oduševljena. Sa Marjanovićem je Graić, u dva navrata, putovao u Sovjetski Savez.

- Đorđe je bio najveća zvezda u Rusiji - govori nam njegov kum. - Imao sam sreću da kao kolega, vokalni solista, idem sa njim na duge turneje 1964. i 1966. Kako su godine prolazile, njegova popularnost u SSSR je bivala sve veća. Ta popularnost se ne da opisati rečima. Đorđe je tamo bio ne samo najveća jugoslovenska zvezda zabavne muzike, nego pevač svetskog formata. Publika ga je volela i poštovala. Na aerodromima u Kijevu, Moskvi, Petrogradu dočekivali su ga najveći funkcioneri, uz sve počasti kakve su imali svetski državnici.

Odlično se Graić seća kako je publika bila u delirijumu kada bi Đorđe izašao na scenu:

- Osam dana smo gostovali u Moskvi. Đorđe je držao i po dva koncerta dnevno. Hale su bile krcate, tražila se karta više. Policija na konjima je u Moskvi održavala red da Đorđevi obožavaoci ne provale unitra. Slična situacija je bila i u drugim gradovima širom SSSR. Njegovi koncerti su bili za nezaborav.

Podseća nas penzionisani kompozitor da je Đorđe bio i sjajan tekstopisac. Pisao je dobre poetične tekstove, prevodio čuvene francuske šansone "Milord", "Natali"...

- Divni su njegovi prepevi - veli nam Radoslav. - Komponovao je velike hitove - "Romana", "Nikad nije kasno", u Rusiji je snimio pesmu "Devojko mala" koja je bila veliki hit. Cela Rusija je godinama pevala tu pesmu.

Činilo se da će Marjanovićeva karijera do kraja ići uzlaznom putanjom, sve do kobnog koncerta u Melburnu u Australiji 1990. kada je na bini, kao gost Lepe Brene, doživeo moždani udar.

- Đorđe se veoma radovao turneji u Australiji - seća se Graić. - Govorio je da želi da ode na taj kontinent. Prvi koncert u Sidneju je dobro prošao. U publici su sedeli, uglavnom, naši iseljenici. Niko nije očekivao da će na koncertu u Melburnu sve krenuti po zlu. Često mi je pričao da mu je pozlilo dok je pevao pesmu "Mene nema ko da žali". Moždani udar je doživeo na sceni i to je bio kraj njegove karijere, ali Bog mu je podario lepu starost.

Iako nezadovoljan što su prošli divni dani njegove karijere, Đorđe se, po rečima njegovog kuma, do kraja nije predao.

- Bio je pun energije, optimizma, uvek spreman na šalu i razgovor. Rano se oprostio od muzike, ali voleo je da odlazi na koncerte svojih kolega. I pored bolesti, bio je pun energije. Slava ga nije uzdigla, do kraja je ostao skroman i dobar čovek. Njega su ljudi voleli i on je voleo ljude. Bila je to sinergija. Mnogo mi nedostaje. Bio mi je pravi prijatelj.