PISANJEM ČUVA USPOMENU NA RODNI KRAJ: Iz Norveške o Gnjilanu i Kosmetu

Ratne okolnosti učinile su da bude jedan od brojnih Srba koji su morali da napuste ognjišta. Od 2008. godine živi i radi u Norveškoj, ali svojim pisanjem čuva uspomenu na rodni kraj. Njegova najnovija knjiga treća po redu Zavičajni Otisci – Gnjilane moje kad si se šalilo i radovalo. Reč je o pesmama i pričama koje slikovito opisuju jedno vreme i našin života u gnjilanskom kraju.

Dimevski radi u zdravstvu , ali je posvećen pisanju, novinarstvu i itraživačkom radu. Njegove knjige izazivaju veliku pažnju ne samo zemljaka širom sveta već i ljudi koji žele da bolje upoznaju Kosovo i Metohiju.

- Ova zbirka stihova i šaljivih priča kao sećanje na moje Gnjilane, jedno vreme, ljude i događaje, ne bi nastala da nije bilo novinara Miodraga Stankovića, te je stoga i posvećujem njegovim senima – kaže Dimeski za Novosti.

Kako kaže knjiga je nastala kao omaž rodnom gradu i „njgovim“ Gnjilancima, te su pesme pisane Gnjilanskim govorom, tačnije poddijalektom.

- Glavni lični motiv da napišem ovu knjigu jeste osećaj duga prema svetom Kosmetu i mom zavičaju, kao i mnogim generacijama mojih sugrađana. Pesmom i šaljivim anegdotama iz Kosovskog Pomoravlja i Gnjilana, svedočim vreme jednog postojanja ne prepustivši zaboravu vreme kada se radovalo i šalilo – kaže Dimevski.

Književnik Blagoja Savić napisao je da je ove priče i pesme pesnik mogao nasloviti kao „Hronika Gnjilanaca“. One su prema njegovim rečima prikaz jednog naroda koji ima svoj specifični govor.