POGLED ISKOSA: Podvig jednog slikara - Retrospektiva Bogoljuba Ivkovića

Nadživeo je kao bodar i u starim danima slikare Petra Omčikusa (1926) i Bogoljuba Jovanovića (1924). Ivković je uspešan umetnik, stvarao je desetak godina u Parizu između 1965. i 1974. godine, u vreme herojskog uspona figuracije, a njegove dve izložbe u Galeriji Kulturnog centra Beograda 1978. i 1986. kao i u Galeriji ULUS-a u Beogradu 2011. bile su zapaženi i likovno samosvojni događaji. Reč je o poslednjem pravom pripadniku zlatne epohe visokog modernizma, koja se možda pogrešno naziva socijalistički modernizam.

Nekima je danas omražen humanizam tog vremena, pišu protiv njega, dok drugi kao galerista Živojin Ivanišević smatraju to doba "Periklovom epohom" naše umetnosti. Ivković je stvarao u vreme cvetanja umetnosti koja nije bila izolovana već povezana sa svetskom, pa je njen "socijalizam" samo istorijski okvir. Tako su i u njegovom opusu prisutni tragovi tog modernizma, koji ga je vodio od prvih većih slika sa par figura pojednostavljene forme do složenih kompozicija sa mnoštvom figura na galerijskom formatu. Prožimaju se tu svojevrsni naivizam kao svojstvo modernizma, a ne umetnosti neukih sa izmaštanim, poetičnim prizorima likova i tela u irealnom ambijentu, rešenih često drevnim načinom superponiranja, vidom prvobitne perspektive prisutne još u ranovizantijskoj i orijentalnoj umetnosti. Tako je i kolorit ovog slikara išao od sirovijeg do krajnje suptilnog u poznim delima, od početka pastelno rešen, u blagim sazvučjima.

Ivković je osobena pojava u našem slikarstvu. Razvio je i u kasnijim godinama unapredio originalan likovni svet unutar figuracije, koji ne pripada ni jednoj poznatoj formi u srpskom slikarstvu. On stvara na razmeđi fantastične i poetske figuracije, ne zanimaju ga vulgarni modeli oponašanja prirode, u svoja dela unosi i ponešto od iskustva apstrakcije, ali je uvek otvoren prema duhovnom u umetnosti. Njegova posebnost je u tome i što je potpuno svestan slikao do pre pet godina možda i bolje nego ranije.

Drugi slikari u njegovoj dobi umetnički su propali ili odustali, dovoljno je setiti se koliko su pali i loše slikali pred kraj života Pablo Pikaso i Salvador Dali, kao i svi naši umetnici, posebno oni iz sveta Mediale. Bogoljub Ivković je učinio neviđeni duhovni podvig, u veoma poznoj dobi naslikao je dela većih galerijskih formata, složenih kompozicija, ispunjenih mnoštvom precizno slikanih figura i detalja, izuzetno kvalitetna i likovno bogata, kakva ni u najboljoj snazi nije stvarao. Takav životni i stvaralački put nije imao nijedan naš slikar. Zato je retrospektivna izložba njegovih slika izuzetan događaj.