„DEMOKRATIJA“ - NA DELU: Burnim aplauzom ispraćen ansambl Beogradskog dramskog

Tema „internacionalna“, a takva je i glumačka ekipa predvođena Ozrenom Grabarićem (u ulozi predsednika) , sa uigranom ministarskom svitom koju su predstavljali Arpad Mesaroš, Tamara Aleksić, Ivana Nikolić i Gabor Pongo.

Duhovito, gorko, groteskno, savremeno (i svevremeno) - bila su akterima puna usta demokratije, prinuđenim da je „uteruju“ u sistem i živote svojih sunarodnika. Na momente, nedostajalo je samo ono „narode moj“ da u maestranom Grabariću prepoznamo Radmilovićevog „Ibija“, iako je hrvatski glumac rođen gotovo dve decenije posle beogradske premijere kultne predstave Ateljea 212...  

Njegov lik, predsednik Bazil Modestović, “diktator jedne male neznatne države” (kako kaže pisac) danas bi se mogao prepoznati i u malim i u velikim vođama, kako blizu tako i daleko od brdovitog Balkana.

Sloboda nikad veća, a prava nikad manja... "Sloboda" izražavanja postala je samo izgovor za prekršaj, za manipulaciju, prevaru, za svaku vrstu poigravanja sa tuđim životima i vrednostima. Demokratska načela koja bi trebalo da budu čista i jednostavna ne samo da su zloupotrebljena nego su i društveno metastaziraala u amoralnom pravcu. Njeni postulati su i dalje tačni, imaju i precizne okvire, ali su - neprimenjivi. Zato postavljamo pitanje da li je danas demokratija prevaziđena – rekao je za naš list uoči premijere reditelj Mićunović.

Ipak, dovoljno je – kako kažu junaci predstave- umesto bilo kog pojma staviti reč „demokraija“ da zazvuči primamljivo, poželjno, istinito. A kakav bi bio odgovor na parafraziran stih „hoće li demokratija umeti da peva kao što su sužnji pevali o njoj“ - pokazao je muk i mrak na kraju predstave.

DVA TEATRA

SINOĆNA predstava izedena je u koprodukciji Beogradskog dramskg i Novosadskog pozoriša (Ujvideki sinhaza),a u autorskoj ekipi su i dramaturg Slobodan Obradović (koji je s rediteljem uradio i adaptaciju teksta)kompozitor Irena Popović Dragović i kostimograf Jelena Stokuća.