IMAO JE MERU U SVEMU: Poštovaoci se opraštaju od reditelja i pisca Bratislava Brace Petkovića (73), koji je iznenada preminuo u Beogradu

Uprkos nesvakidašnjoj i po mnogo čemu jedinstvenoj biografiji, različitim interesovanjima i nespornim rezultatima, nije se ni u čemu ni nametao ni nadmetao.

Naprotiv, jedan je od retkih koji je sa imetkom, "imenom i prezimenom" i profesionalnom biografijom ušao u politiku, a iz nje i izašao - bez imalo "buke i besa"... Malo je takvih, istinski gospodstvenih ljudi na našoj javnoj sceni: njegova urođena odmerenost ponekad se tumačila kao slabost, naravno, uglavnom među onim glasnijim, prodornijim i prostijim svetom...

Bratislav Petković rođen je 26. septembra 1948. u Beogradu. Bio je naslednik najstarije poslastičarnice "Petković" u glavnom gradu (1903), direktor Muzeja automobila u kome su svi oldtajmeri bili njegovo vlasništvo, a na istom mestu otvorio je i kamerno pozorište "Moderna garaža" u kome je postavljao svoje komade i, kao pravi domaćin - dočekivao publiku na vratima. I sve što je radio, radio je do kraja, temeljno i odgovorno.

Poslastičarski zanat učio je od oca i dede, ali je zvanično i sam stekao majstorsko pismo. Posle gimnazije, završio je režiju na FDU i još tokom studija počeo da piše drame.

"Sporting lajf", "Gran pri", "Legija časti", "Cvetovi zla", "Kaskader", "Mitrovdan", neke su od njih. Autor je i dve monodrame, "Prodajem razbivenu kuću" i "Ispovest klovna Dragoljuba".

- Uopšte ne mogu da se priberem, da ga jednostavno nema. Bio je znamenita ličnost, hroničar starog Beograda i naše istorije, uopšte. Komadi koje je pisao posvećeni su značajnim ličnostima, s namerom da se njihova dela, lepa i pravična, ne zaborave - kaže Svetlana Bojković koja je u Bracinoj "Legiji časti" igrala Milunku Savić, a u predstavi O tempora, o mores Žanku Stokić.

Junaci piščevih komada bili su i patrijarh Gavrilo Dožić, mitropolit Nikolaj Velimirović, kralj Milan Obrenović, Branislav Nušić. U jednom od naših razgovora tim povodom je rekao:

- Uvek sam želeo da o nekim poznatim ljudima otkrijem nepoznate činjenice, razbijem razne vrste predrasuda i klišea, pokazujući ih, pre svega, u ljudskom svetlu. Naravno, poštujući istorijske činjenice.

A na pitanje hoće li naše vreme ostaviti nekog, nesporno vrednog poštovanja i pamćenja, odgovorio je:

- Hoće sigurno, mada postoji ona Platonova misao "jedino su mrtvi videli kraj rata"... Dakle, jedino je za njih rat konačna činjenica. Vreme je, svakako, najveće rešeto i sudija.

Ono što je izvesno, među savremenicima će s velikim poštovanjem ostati upamćen patrijarh Pavle. Samo je on nesporan. Sve je svojim životom svedočio.

Milan Caci Mihailović bio je njegov kolega iz generacije, s kojim se poznavao gotovo pola veka.

- Dobar čovek, diskretan i skroman, uvek lepo raspoložen. Zaslužio je, zaista, poštovanje. Ne verujem da ga je dobio u dovoljnoj meri. A zamislite kakvo je bogatstvo ostavio otačastvu!

Sve je to svojim rukama dovodio u red, te dragocene automobile. Pored fantastičnih primeraka oldtajmera, otvorio je divnu scenu koja bi trebalo da se nazove njegovim imenom. Verovatno će o Bracinoj ostavštini voditi sinovi računa, ali je sve to i bogatstvo ovoga grada.

Možda o ličnosti Brace Petkovića najilustrativnije svedoče upravo njegove reči o prvom stečenom zanatu i "diplomi":

- Poslastičarnica je mesto druženja. Kažu da ljudi imaju "svoju" kafanu. Ja sam družeći se s kolegama u poslastičarnici dobijao ideje za neke komade, a glumcima je ponekad poslužila za neku vrstu male scene. Od oca sam naučio da u slikarstvu treba postići tri dimenzije, a u poslastičarstvu i četvrtu - ukus. Kao i u životu, važno je ne preterati. Ne sme biti ni suviše slatko, ni suviše šareno. Dakle, mera u svemu.

Bio je predsednik Zajednice muzeja nauke i tehnike i potpredsednik Udruženja dramskih pisaca Srbije. Dobitnik je Nušićeve nagrade za 2000. i Zlatnog beočuga za 2001. godinu. Komemoracija Braci Petkoviću je danas u 13 časova u Skupštini grada Beograda.

* * * * * * * *

Maja Gojković

VELIKI GUBITAK

S VELIKOM tugom primila sam vest o smrti Bratislava Brace Petkovića. U ovom tužnom trenutku, u ime Ministarstva kulture i informisanja i svoje lično ime izražavam iskreno saučešće. Ovo je veliki gubitak za našu kulturu i sve koji su imali privilegiju da ga upoznaju. Dugogodišnjim radom, svojim iskustvom i karakterom ostavio je značajan trag, po kome ćemo ga svi pamtiti - navela je u telegramu saučešća ministarka kulture Maja Gojković.

* * * * * * * *

Tomislav Nikolić

RAZUMEVALI SE POGLEDOM

OTIŠAO je divni, smireni Braca Petković. Vrstan istoričar, dramski pisac, reditelj. Najbolji poznavalac Beograda i njegovih poznatih ljudi. Jedan od prvih članova Srpske napredne stranke, prijatelj sa kojim sam se razumevao pogledom.

* * * * * * * *

Tihomir Stanić

ISKREN DRUG

BIO je izuzetan, divan i plemenit čovek. Širokog obrazovanja i duha, radoznao i čestit kao dete, a mudar i staložen. Raznorodno talentovan, vredan, neumoran i pun razumevanja. Iskren prijatelj, blagorodan i otmen. Braca.

* * * * * * * *

Bojana Borić Brešković

PRIJATELj MUZEJA

OSTAĆE mi u sećanju, pre svega, kao prijatelj Narodnog muzeja za čiju se obnovu svesrdno zalagao. Pamtiću ga po srdačnosti, dobronamernosti i blagonaklonosti, čuvanju i poštovanju prošlosti, svesti o trajanju i onome što ostavljamo budućim generacijama. Duboko poštovanje, uz tugu što ga više nema.