TV KRITIKA - GLAD ZA DOBROM SERIJOM: "Suđenje Kristini Kiler", autori Amanda Kou - Andrea Harkin, Epik drama, 2021.
U POPLAVI škarta kojim nas zasipa serijski program RTS-a, potražili smo spas na obližnjim dostupnim kanalima i pronašli ga u skorašnjoj produkciji Bi-Bi-Si 1, na platformi Epik drama, koja se uglavnom specijalizovala za sjajne retro trilere, tipa "Inspektor Mors" ili "Mis Marpl".
Sofi Kukson kao Kristina Kiler / Foto Imdb
Tamo smo našli novu šestodelnu igranu seriju, pod naslovom "Suđenje Kristini Kiler" (The Trial of Christine Keeler), dramsku rekonstrukciju čuvene afere između postarijeg britanskog ministra odbrane Džona Profjuma i devetnaestogodišnje londonske luike Kristine Kiler, koja je uzdrmala same temelje engleskog društva, početkom šezdesetih godina prošlog veka. Skandala se svakako sećaju i naši stariji sugrađani, jer je bio svetska senzacija u vremenima kulminacije Hladnog rata, sa pikanterijama u vidu sovjetskih špijuna, podvođenja starijih maloletnica (danas bi se to razvilo u neku sagu o pedofliji), opšteg promiskuiteta, širenja lake droge i prvih tabloidnih napasti u Evropi.
"Afera Profjumo" je dovela do pada konzervativne vlade Harolda Mekmilana, a na površinu su isplivali poroci pokriveni talasima potrošačkih benefita. To je i najzanimljiviji deo ove bogate inscenacije, po nečemu slične nemačkom savremenom remek-delu serijske produkcije "Berlin Vavilon" Toma Tikvera: London ranih šezdesetih, u vreme prvih albuma "Rolingstonsa", uoči eksplozije "Bitlsa", vladavina preteča roka, ritma i bluza Čaka Berija po mondenskim klubovima Čelsija, vesnici novog doba i nove rok generacije, koja će obeležiti vek...
Neobuzdana i lakomislena Kristina Kiler, postala je preko noći simbol generacije, koja je unela groznicu u otmena stecišta vladajuće vrhuške i srušila zidove ćutanja. Njoj nije odolela britanska visoka srednja klasa činovnika i magnata, koja se mesecima raspadala naočigled naroda, pred kamerama prvih televizijskih mreža. Jedno unikalno vreme, tek sada se ovaploćuje u pokretnoj slici.
To je, dakle, najvrednije što donosi ova serija, naravno u ključu precizno i dobro odmerenih dramaturših linija, različitih ravni organizacije televizijskog prostora i vremena, odlične režije i solidnih glumačkih partija (izvanredna Sofi Kukson u naslovnoj ulozi), što sve zajedno čini primer najbolje serijske dramske produkcije na svetu.
Da se odmah razumemo, nema tu ničega genijalnog ni spektakularnog. Sve je to tako već godinama, sve je tu konstantno dobro i harmonizivano, jer odgovara poznatim profesionalnim standardima. Ta obavezna, normalna škola televizijskog zanata, svetlosnim godinama je udaljena od naše televizijske prakse.
A kad se bolje pogleda, sve to nije nedostižno. Istim standardima, štaviše, raspolažu i mnogi naši profesionalci. Stvar je samo u tome što ovde kolo vode najgori đaci, priučeni pisci i nesposobni reditelji, okupljeni s koca i konpoca, oko trenutno najmoćnijeg klastera proizvođača i emitera televizijskih serija, na čijem je čelu Javni servis Srbije. Zašto oni? Između ostalog i zato što su najjeftiniji i obezbeđuju najveći profit sa minimalnim ulaganjem.
A baš se nešto i ne brinu za svoj profesionalni rejting. Nema tu problema ni sa budžetom za proizvodnju ovog vida javne zabave: utrošena sredstva su na nivou svetskih izdataka, samo što se ona tamo vraćaju ili plode, dok ovde nepovratno nestaju u lavirintu monopola. Rezultat je navala beznačajnih i bezvrednih serija, od koje gledalac može pobeći jedino pritiskom na daljinski.
Taj mali aparat je veliki izum: barem gledalac je u prilici da utoli glad za dobrom, standardnom TV serijom, koja se, kao što vidimo, nalazi nadohvat ruke. Švedski sto malog ekrana je uvek pred nama: Bi-Bi-Si, Netfliks, Foks, Diva, HBO... Pitanje je samo: gde odlazi naša televizijska pretplata? I šta sa onim milionima gledalaca, kojima kablovska televizija još nije dostupna?