VELIKA ODGOVORNOST JE BITI ŽIKINO DETE: Milena Pavlović o filmu u režiji njenog brata Nenada, a po delima njihovog oca

U svojoj bogatoj biografiji nedavno je upisala i jedno novo iskustvo: snimala je film "Trag divljači" u kome je "primala naređenja" od svog mlađeg brata, reditelja Nenada Pavlovića.

Simbolično, film, za koji je Nenad napisao i scenario, zasnovan je na motivima i književnim junacima iz nekoliko dela čiji je autor njihov otac Živojin Pavlović.

Na početku razgovora, za "Novosti", Milenu pitamo kako je izgledala saradnja sa bratom i da li je, možda, bila u iskušenju da mu "dobaci" neki savet?

- Nisam ni u jednom trenutku, jer je on bio apsolutno spreman, razradio je sve detalje scenarija, knjige snimanja, uloga, lokacija... Sve i da sam htela, nisam imala šta da dodam, već sam uživala u tome da budem samo glumica.

"Trag divljači" je debitantski film Nenada Pavlovića, čija je radnja smeštena u izmišljeno selo Vranovac, u istočnoj Srbiji, tokom 1979. godine. Posle svirepog ubistva, u ovo malo mesto dolaze jedan poznati novinar i penzionisani potpukovnik Udbe, da otkriju šta se desilo.

- Sibinka je jedna lokalna tračara, i kako to biva, obaveštena je o svemu. Možda je najbolje opisuje dijalog sa glavnim junakom Jugoslavom, koji joj kaže: "Pa, vi znate više nego policija", a ona mu odgovara: "I to te čudi, rode?".

Milena u filmu progovara pravim dijalektom timočkog kraja, a za to je zahvalna svojoj "omiljenoj profesorki Ljiljani Mrkić", sa kojom je vežbala autentični govor.

- Moj lik je iz tog kraja, tu sve vreme živi, vodi uzbudljiv i zanimljiv život pa je bilo lepo i da govori tim narečjem. Kad radite ovako nešto shvatite koliko je važno da naši dijalekti ostanu živi, da se sačuvaju, a to najbolje mogu kroz filmove i serije i možda manje kroz literaturu - objašnjava glumica.

Selo Vranovac je možda izmišljeno za potrebe filma, ali se iza njega "krije" Vratarnica, varoš u okolini Zaječara, gde je Milenin i Nenadov otac odrastao i koje je imalo veliki uticaj na njegov kasniji književni i filmski opus. Upravo u Vratarnici snimljene su neke od ključnih scena za film "Trag divljači", poput one sa lapotom (za istoimeni roman Živojin Pavlović je dobio "Ninovu" nagradu).

- Iz tog kraja su potekle mnoge njegove pripovetke, tu je pronašao inspiraciju za svoje filmove. U Vratarnici je proveo detinjstvo, u prirodi, kalemeći drveće, tu je prvi put upoznao i voz i šine, išao u bioskop u Zaječaru - priseća se Milena.

Ponosna je, dodaje, na svog brata, što se odvažio da svoju rediteljsku karijeru započne baš adaptacijom očevih dela.

- Nenad je u stvari "otišao" dalje od Živojina tako što je kroz svoju generaciju, svoju vizuru, interesovanje i estetiku povezao one priče iz romana koje su njemu bliske. Drago mi je što se odvažio da to uradi, jer je za dete takvog oca kao što je bio naš, to velika odgovornost. Jer, to ga je negde čekalo, a on je rešio da to bude na početku rediteljske karijere.

I Milena je dugo čekala da režira nešto po očevim tekstovima, a izabrala je očevu novelu "Raslo mi je badem drvo" koja je premijerno prikazana u BDP u novembru 2018.

- To je bila slučajnost, nisam nameravala da adaptiram očeve romane, jer je za mene njegova estetika previše surova. Izabrala sam taj roman koji je malo pitomiji, jer sam želela da tako obeležim dvadeset godina od tatinog odlaska na onaj svet. U to vreme Nenad je sakupljao novac za svoj film, pa sam ga pitala da li ga moj rad na bilo koji način ugrožava, a on je odgovorio da ne jer će film morati još malo da sačeka. Tako da se lepo namestilo, oba projekta došla su jedan za drugim, sa vremenskom distancom.

I sama je, priznaje, sa protokom vremena bolje razumela očevu estetiku.

- Radeći na Žikinom tekstu shvatila sam koliko on u stvari voli svoj narod. Kad sam bila mlađa, to mi je izgledalo suviše strogo i oštro prikazivati svoje ljude na takav način.

Ali, kad čovek odraste, pa mu se u životu dese neke stvari, upozna različite ljude, shvati koliko je tu istine. Neki ga otkrivaju tek sad, prilaze mi i njegovi studenti, prijatelji, poznanici, kolege, nepoznate osobe javljaju mi se na društvenim mrežama. Da li se društvo odužilo mom ocu ne znam, ali znam da narod sigurno jeste.

Pre "Traga divljači", Milenu dugo nismo videli u nekom filmu, ali ona kaže da je to slučajnost i splet okolnosti.

- Ne znam šta je lakše, a šta teže i zahtevnije, jer i pozorište i film imaju svoje specifičnosti. Ipak, ovakvi projekti, poput "Traga divljači" ili ovih brojnih serija, snimaju se u cugu, velikom brzinom, često van Beograda... Kao majka troje dece ja sam u jednom trenutku utočište i tu potrebnu ravnotežu pronašla u pozorištu, i u glumi i u režiji. Sada kada je Nenad definitivno "stao na taj ludi kamen" ja mu zdušno prepuštam tu rediteljsku palicu.

Milena je osim "Traga divljači", nedavno snimala i seriju "Feliks", a dok čeka na ove premijere, publika je može videti na sceni "Teatra Vuk" u predstavi "Placebo", a uskoro i u "Bračnom životu" u UK "Vlada Divljan".