ODANOST ZEMLJI PREDAKA: U Parizu preminuo poznati francuski novinar i publicista srpskog porekla Kosta Hristić
POSLE duge i teške bolesti, u Parizu je preminuo čuveni francuski novinar srpskog porekla, publicista i pisac Kosta Hristić (86).
Foto Arhiva
Njegovo zdravstveno stanje dodatno se poslednjih dana pogoršalo koronom od koje je u međuvremenu oboleo.
- Bio je dugo bolestan, a od januara se sve zakomplikovalo. Bio je prošle nedelje u bolnici na kontroli, kada su ustanovili da je imao i kovid. Stanje mu se iznenada pogoršalo, a od četvrtka je bio u komi. Situacija se tokom vikenda stabilizovala, imali smo nadu, ali, nažalost, nije izdržao. Preminuo je u noći između utorka i srede - prenela je "Novostima" njegova kćerka Milana.
Hristić je bio ugledni novinar, urednik u "Mondu", gde je uređivao sudsku hroniku, da bi, zatim, radio i kao urednik spoljnopolitičke rubrike u isto tako poznatom nedeljniku "Poen". Bio je istaknuto ime francuskog novinarstva.
- Izuzetan čovek, dosledni patriota, beskrajno odan zemlji svojih predaka. Bio mi je pravi prijatelj, ovo je i veliki lični gubitak - istakao je, za "Novosti", književnik i akademik Milovan Danojlić, na čiji predlog je Hristić svojevremeno postao i član Udruženja književnika Srbije.
BEĆKOVIĆ: DRAGOCENI PRIJATELj
KOSTA Hristić, sin Boška Hristića, izdanak slavne loze, rođen je u Atini i nikad nije živeo u Srbiji, ali svojim duhom nije odlazio iz nje - kaže akademik Matija Bećković, za "Novosti" . - Bio je čuveni novinar "Monda" i "Poena" i veliki borac u borbi za pravdu i Srbiju. Čuo sam da će biti sahranjen u Beogradu, tako da će u Srbiji vekovati što je odavno zaslužio sa svojim slavnim precima. Ko ga nije znao manje će ga žaliti, a ko ga je poznavao neće ga nikad prežaliti. On je svakako jedan od najznačajnijih Srba koga smo imali u svetu. Živeo je i radio za Srbiju do poslednjeg daha. Izgubio sam još jednog dragocenog prijatelja.
Kosta Hristić je bio prijatelj i Dobrice Ćosića, Žike Stojkovića, Milovana Đilasa, Matije Bećkovića... Na marginama jednog od sudbonosnih sastanaka na kojima se odlučivalo o sudbini Srbije i Jugoslavije upoznao se u Ženevi tokom devedesetih sa tadašnjim predsednikom Srbije Slobodanom Miloševićem i ostao s njim u bliskom kontaktu.
U to vreme, bio je, uz veterana francuskog novinarstva Luja Dalamasa, jedan od urednika i osnivača lista "Balkan enfo" koji je zastupao srpske interese. Puno je radio na objašnjavanju položaja Srba. Veoma se angažovao i na odbrani srpskog Kosova.
- Veoma me je pogodila vest o smrti Koste Hristića. Zaista, veliki gubitak. Dugo smo se znali i sarađivali, još od 1967. godine. Bili smo kao braća. Ostao je svom dušom Srbin. U vreme moje kampanje za spas Lovćenske kapele, omogućio je da se "Mond" oglasi na tu temu. Kasnije, bio je jedan od stubova odbrane kada su nastupili teško vreme i satanizacija Srba raspadom Jugoslavije - preneo nam je pariski publicista Komnen Bećirović, s kojim je Hristić sarađivao u "Balkan enfou".
Kosta Hristić je rođen u Atini 12. aprila 1935. godine. Poreklom je iz stare, ugledne srpske porodice. Otac mu je bio ambasador. Posle njegove službe u Rimu, došli su u Francusku, u Rambuje, kada je Kosta još bio gimnazijalac. U Francuskoj je završio studije i ostao.
Uz novinarstvo, uspešno se bavio i publicistikom. Objavio je knjige "Lažna braća" o jugoslovenskim prividima i realnosti kod "Flamariona", kao i zbirku članaka "Srpski otpor" i hroniku "Čast i obmana" koje je izdao "L'až d'Om". Prevodio je i knjige Milovana Đilasa sa srpskog na francuski jezik. Između ostalog, dobitnik je Povelje UNS za doprinos novinarstvu.
Donedavno, sve do bolesti, bio je i više decenija predsednik Crkvene opštine Sveti Sava u Parizu i aktivni član UO Zapadnoevropske eparhije.
- Veliki vernik, izuzetna ličnost. Vrlo susretljiv, blage naravi. Zračio je intelektom.
Želeo je svima da pomogne. Bio je vrlo aktivan u našoj parohiji. Njegova spuruga Margita je zajedno s njim dolazila u crkvu. Veoma se angažovao na obnovi hrama. Održali smo mu pomen, njegov odlazak je veliki gubitak - poručio je starešina crkve Sveti Sava u Parizu, prota Nikola Škrbić.
Hristić je porodicu vaspitavao u srpskom duhu. Iako su mu deca rođena u inostranstvu, gde je i sam živeo od mladih dana, tečno govore srpski jezik i poznaju našu istoriju.
- Njegova želja je bila da bude sahranjen u Beogradu. Međutim, aktuelna epidemiloška situacija je sve značajno zakomplikovala. Brat Lazar i ja smo zato odlučili da ga, najverovatnije, sahranimo sada u Parizu. Kada to bude bilo moguće, verovatno ćemo njegove posmrtne ostatke kasnije prebaciti u Beograd - prenela nam je kćerka Milana.