KO IMA JEZIK IMA SVOJ DOM: Biblioteka Matice srpske obeležila svoj dan i uručila "Zlatnu knjigu" Goranu Petroviću
PRE 157 godina pošto su najviđeniji Srbi u Ugarskoj odlučili da Maticu srpsku iz Pešte presele u Srpsku Atinu, na parobrodu "Napredak" u 39 od ukupno 64 sanduka bile su - knjige.
Foto Ministarstvo kulture
Danas Biblioteka Matice srpske u Novom Sadu broji 4,5 miliona publikacija a u znak sećanja na preseljenje dodeljuje književnu nagradu "Zlatna knjiga". Juče je to priznanje uručeno piscu i akademiku Goranu Petroviću.
Matičin žiri u sastavu: akademik Miro Vuksanović (predsednik) i članovi dr Slavko Gordić, prof. emeritus i mr Dušica Grbić, arheograf - savetnik, jednoglasno je ocenio da je Petrović najčitaniji i najprevođeniji srpski pisac svoje generacije. Evo samo jednog podsećanja: Petrovićev roman "Opsada crkve Svetog Spasa" kritičar pariskog "Monda" doživeo je kao "fresku začuđujuće smelosti i inventivnosti u kojoj pisac stvara čudesnu tkaninu koja leprša epohama da bi nam dala osećaj vekovnog daha Balkana".
ZAHVALNICA
POVODOM svog dana, BMS je uručila zahvalnicu Narodnoj biblioteci Srbije u Beogradu koju je primio v. d. upravnika ove institucije Vladimir Pištalo. On je kazao da se uvek u Matičinom ambijentu oseća uzvišeno "jer kada čovek uđe u biblioteku, ušao je u drugu dimenziju".
Primajući "Zlatnu knjigu"" iz ruku upravnika Biblioteke Selimira Radulovića, laureat je vratio sećanje 28 godina unatrag otkrivajući da je njegov književni put i započeo u Matici 1993. kada je kod urednice Judite Šalbo objavio roman "Atlas opisan nebom". SVEČANO Petrović, Radulović, Gojkovićeva i Stanić, Foto Ministarstvo kulture
- U Matici sam imao i svoje prvo književno veče, danas sam došao po "Zlatnu knjigu", a u međuvremenu narojilo mi se 130 izdanja raznih drugih naslova prevedenih na petnaest jezika - kazao je Petrović.
O očuvanju srpskog jezika laureat je imao naročitu pouku: ko ima svoj jezik, ima svoje imenovano polje, livadu i šumu. Ima dom i u njemu na čemu da se ogreje. Nije sam ni kada je jedan jedini!
BRANKOVA NAGRADA
ŽIRI za dodelu Brankove nagrade Matice srpske (prof. dr Vojislav Jelić, predsednik, doc. dr Nataša Polovina, prof. dr Vladimir Gvozden, prof. dr Dragana Vukićević i prof. dr Sanja Paripović Krčmar) jednoglasno je juče odabrao laureate Brankove nagrade koja se dodeljuje za diplomske i seminarske radove.
Nosilac prve nagrade je Emilija Popović, autorka rada "Motiv incesta u dramskom stvaralaštvu Momčila Nastasijevića" (Filozofski fakultet Novi Sad). Druga nagrada pripala je Lazaru Srdanoviću za rad "Metaforizacija kao umjetnički postupak u 'Beskrajnoj priči' Mihaela Endea" (Filološki fakultet Nikšić). Dve treće nagrade podelili su Nataša Banović ("Poetika barokne književnosti u zbirci 'Plandovanje' Ivana Dživa Gundulića" - Filozofski fakultet Novi Sad) i Jovana Suvajdžić ("Depersonalizacija kao aspekt modernizacije pripovedanja u 'Novembru' Gistava Flobera i 'Dnevniku o Čarnojeviću Miloša Crnjanskog' - Filološki fakultet Beograd).
Ministarka kulture Maja Gojković naglasila je da je ovaj hram knjige, tradicije, kulture i znanja, svake godine sve veći i značajniji za srpski narod. SARADNjA Radulović i Pištalo, Foto Ministarstvo kulture
- Naša je obaveza da nastavimo sa osnaživanjem ove institucije i novim savremenim pristupom, kako bi i ona uhvatila korak sa svetom - kazala je Gojkovićeva.
Upravnik Biblioteke Selimir Radulović svoju tradicionalnu besedu u slavu knjige a prisećajući se aprilskih dana 1999. godine, ovoga puta posvetio je velikom srpskom prijatelju, austrijskom nobelovcu Peteru Handkeu.
Predsednik Matice srpske prof. dr Dragan Stanić podsetio je na istorijat naše najstarije naučne i književne institucije rekavši da danas zajedno sa Bibliotekom Srbije imamo dve nacionalne biblioteke u kojima je pohranjeno ogromno nacionalno bogatstvo.