MOJA JE MAJKA ROĐENA U ITALIJANSKOM LOGORU U BARIJU: Potresna sudbina Srđana Timarova, 70 rođaka je izgubio u holokaustu!

* Da li vam je nešto pričala o strahotama fašističkih zločina?

- Moja baka po majci, Sara, jedna je od preživelih. Bežala je iz mnogih logora. Prepešačila je celu bivšu Jugoslaviju. Bežeći iz jednog od tih logora, upoznala je mog dedu, poljskog Jevrejina, koji je pobegao u naše partizane. O tome se dosta pričalo u mojoj porodici, ali se mnogo i ćutalo. To su teme o kojima se više ćuti. Ono što ja znam je verovatno mali vrh brega. Moj ujak, koji je sa bakom preživeo sve te logore, umro je u Danskoj. O toj strani istorije, kada je moja porodica u pitanju, moglo bi da se snimi sedam filmova. Imam ujaka koji je živ, i živi Izraelu, preživeo je logor Bergen-Berzel u Nemačkoj. I moja tetka, koja je bila beba, preživela je isti logor tako što su je naučili da ne ispušta nijedan zvuk kada oni idu da rade. Ona nije govorila nekoliko godina.

Majka mu je govorila da je oko 70 članova njihove porodice "otišlo u dim".

- Ta prošlost u meni budi osećaj da sam neizmerno zahvalan što sam živ. Imam obavezu da se budim nasmejan, da sam zahvalan što živim u nekom drugom vremenu. Moj brat i ja, uvek kada odemo na grob naše majke, obavezno pročitamo i jevrejsku molitvu koja je zapravo molitva za žrtve fašističkog terora. Kad smo igrali Belovićev "Nebeski odred", mi ni u mašti nismo mogli da se stavimo u okolnosti logora Aušvic. To zaustavlja svaku logičnu misao i zbog toga smo samo delimično mogli to da odigramo. Nosim ponos i prkos zbog Srba i Jevreja koji žive u meni. Za majku su govorili da je najveća Srpkinja među Jevrejima i Jevrejka među Srpkinjama. Kao što reče Ljubomir Simović u "Čudu u Šarganu": "Rana se čoveku u zvezdu pretvori i obasja mu put".