OVAKO JE GOVORIO VELIKI SLIKAR: Poslednji intervju Miloša Šobajića za "Novosti"

Poznata je izreka da čovek sebe upoznaje ceo život. Da li ste vi nešto novo o sebi spoznali pišući ove, veoma lične, autobiografske zapise?

- Shvatio sam da sam živeo devet života, jer sam posle svakog od njih, umirao i ponovo se, kao Feniks rađao. Svaki od tih života mi se činio kao potpun i završen krug.

Opisujete mesta odrastanja, stasavanja: Istanbul, Nikšić, Beograd, Pariz. Gde je vaš zavičaj?

- Svuda sam živeo, od Pariza i Istanbula, do Beograda i Nikšića. Proveo sam dva perioda u Parizu, prvo kao beba, pa kasnije još pola veka, kao slikar. To je grad u kojem sam proveo skoro ceo moj život i u kojem sam se oformio, ne zaboravljajući Istanbul u kojem sam kao dečak progledao i otkrio lepotu Zemljinog šara. U Nikšiću sam sreo moje prve i nezaboravne drugare, dok je Beograd uvek bio i ostao moj najdraži grad, u koji sam se uvek vraćao sa velikim uzbuđenjem, kao što se vraćamo u zagrljaj našoj majci.

Jedno poglavlje naslovili ste "Da sam vajao Stefana Nemanju"...?

- Teško je napraviti spomenik istorijskoj ličnosti, a da svi budu zadovoljni. Zato ni sa mojim spomenikom Nemanji, ne bih očekivao pozitivne reakcije, uvek nezadovoljnih građana. Svakako bih ga napravio u duhu onoga što radim; u izvesnom pokretu, sa naglašenim detaljima, izbegavajući da ima klasičan izgled.

Mnogo je kritika upućeno na račun spomenika na Savskom trgu?

- On ne može biti prihvatljiv onima koji vide u njemu glorifikaciju srpstva, ili srpske države. Posebno u ovom trenutku, kad pokušavaju da nam otmu Kosovo, spomenik Nemanji nam je svakako dobrodošao, iako je napravljen sa ogromnim zakašnjenjem.

Ceo intervju pročitajte KLIKOM OVDE!

(Intervju radila Dragana Matović)