POZORIŠNA KRITIKA - Breht, kako bismo ga danas čitali: "Baal". Reditelj: Diego de Brea. BDP
BERTOLD Breht (1898-1956) je svoju mladalačku dramu "Baal", o siromašnom pesniku koji sanja slobodno nebo, a ostavlja krvave tragove, pisao pet puta, neke verzije teksta i režirajući...
Baal razara sve, njegova osveta za slobodu, koju mu je proviđenje uzelo je sveobuhvatna, ne zaustavljaju je ni ljubav, ni prijateljstvo... Svako vreme ima pravo na svoga Baala. Simbol uništenja svega oko sebe, na putu samuništenja, ima mnogo pojavnih oblika. Danas, Miloš Biković, u dogovoru sa De Breom, pokazuje obezljuđenu mašinu, koja još uvek stvara stihove, a da je ta plemenita umetnost ne leči od posttraumatskog poremećaja, iz svetskog rata s početka dvadesetog veka, ili ovih poslednjih i nezavršenih...
Diego de Brea režira Brehta u Beogradskom dramskom pozorištu, danas, bez glasovitog "V efekta", koji ne dopušta da se glumac, a ni gledalac, užive u pozorišnu iluziju. Brehta smo tumačili po songovima, otklonima, direktnom obraćanju glumca publici sa rampe, akcija je bila zajednička i borbena. U ovom "Baalu", gledalac je u podređenoj poziciji. Može samo, sa grčem u stomaku, da prisustvuje nasilju nad nemoćnima, dok poludeli Baal još jednom ubija već opustošeni svet, na svom putovanju ka Dobrom, Lepom...
Postavljajući obožavanog pesnika Baala u građansko okruženje, izvor svih (kapitalističkih) zala (dramaturg Kata Đarmati), naši tumači Brehta, kakvog bismo ga danas čitali, aludiraju na samozapaljivost anarhije, na njenu duboku depresiju u prisustvu čistote, koja se razvija u zločin i osvetu, i sebi samoj.
U savremenom beogradskom "Baalu" nema više ni privida neke pank lepote, neke estetike zla, koja je ogledalo onoga što uništava, što pokazuje da suprotnost, ipak, postoji. U beskrajnom nasilju, izdaji, nevinom žrtvovanju, apokalipsi na sceni, izgubljena je poruka, bolje reći pouka, zbog koje mladi Breht piše "Baala", posle antiratnih "Bubnjeva u noći": iz mraka nastaje samo mrak. Pobunite se! I Miloš Biković dosledno nosi svog pesnika smrti u potrazi za svetlošću, ali ne kao brehtovskog antijunaka. Uživljava se u njegovu crnu dušu, ne komunicira s publikom, ukazujući na užas. Biković je Baal koji se muči, dok muči druge (impresivni Vanja Nenadić, Dunja Stojanović, Ivan Zablaćanski, Jana Milosavljević, Maja Randić, Miloš Petrović Trojpec, Milan Čučilović, Milan Zarić, Miodrag Radonjić, Stefan Radonjić)...
Ova predstava poziva na strah, kakav bi tek mogao "Baal" biti u vremenu koje dolazi!