PRIČA PREPUNA DUŠE: "Divlje meso" u režiji Jagoša Markovića na sceni BDP
KOMAD Gorana Stefanovskog "Divlje meso" biće peta premijera u ovom mesecu na sceni Beogradskog dramskog: prvo izvođenje je u subotu, 24. aprila, u adaptaciji, režiji, scenografiji i izboru muzike Jagoša Markovića.
Foto: N. Skenderija
Praizvedba je bila 1979. u Skoplju, a od tada je "Divlje meso" izvođeno širom ondašnje Jugoslavije. Samo tri godine kasnije Slobodan Unkovski uradio je TV film u kome su igrali Ljuba Tadić, Ljiljana Krstić, Svetozar Cvetković. Stefanovski (1952-2018) ostavio je za sobom plodan opus ne samo u rodnoj Makedoniji nego i na scenama regiona i Evrope: uz "Divlje meso" njegovi često izvođeni naslovi su "Tetovirane duše" i "Duplo dno"
- Bilo je mnogo lepo i uzbudljivo tokom procesa rada, mada je nekako izdajnički govoriti o predstavi pre premijere. U središtu priče je naša porodica, balkanska, puna ljubavi, nesloge, hormona, destrukcije, duše - ističe Jagoš Marković. - S druge strane je kapitalizam koji jede ljude, s ozbiljnim nagoveštajima fašizma... Predstava govori o kraju jednog sveta i početku novog, čemu svi svedočimo. Iako je pisac komad napisao pre 40 godina i radnju smestio u predvečerje Drugog svetskog rata, kao da je pisano u naše vreme. Inače, ne bih radio "Divlje meso" da se na sceni ne događa ono što se događa u poslednja dva-tri minuta. Ljubav je jedini način da se "divlje meso" odseče i pobedi - zagonetan je reditelj Marković.
U prvobitnoj podeli (kako je ranije najavljivano) trebalo je da budu Lane Gutović i Branka Katić, ali je došlo do promene u podeli u kojoj igra velika glumačka ekipa - Jovo Maksić, Sandra Bugarski, Luka Grbić, Marko Todorović, Aleksandar Vučković, Andrijana Đorđević, Ljubinka Klarić, Vanja Nenadić, Pavle Pekić, Emir Ćatović, Milan Čučilović, Jana Milosavljević i Aleksandar Jovanović. Foto: Promo BDP
SARADNICI
PREVOD "Divljeg mesa" uradio je Gojko Janjušević, kostimograf je Marija Marković Milojev, dok je scenski govor bio zadatak za Ljiljanu Mrkić Popović. Predstava se izvodi na Velikoj sceni "Olivera i Rade Marković".
- U životu jednog glumca postoje pretkretnice, tokom profesionalnog života beležite neke ljude koji su zaslužni za vaše pomake. Proces je bio naporan, mazohistički, ali mislim da je podela "pogođena" sto posto - ističe Jovo Maksić, govoreći o reditelju Markoviću, dok Pavle Pekić dodaje: - Komad je emotivno zahtevan, iziskuje ogoljavanje do kraja, ulaženje u ambise u koje nije lako ući a iz njih ni izaći...